Velika podela karata u 2024. godini

Mogao je da to bude sasvim običan maj. Onaj koga se niko neće sećati, ali probuđeno zlo u jednom dečaku i jednom mladiću koje je neobjašnjivo, obeležilo je sve druge dane i mesece, kao što će i sve naredne godine.

Dete je ubilo decu. Trinaestogodišnji dečak je 3. maja usmrtio devetoro svojih drugarica i drugova i školskog čuvara u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, a dan kasnije, dvadesetogodišnji mladić ubio je devetoro, a ranio 13 mladih u selima Malo Orašje i Dubona. Ne pominjem imena ubica zato što ne treba pamtiti njih, već imena ubijene dece i mladih za koje je taj maj trebalo da bude jedan sasvim običan dan.

Za porodice ubijenih neće postojati sledeća nova godina. Ali neka ne zamere ostalima koji su odlazili u kupovine, na putovanja, koji su slavili i pevali, neka se ne ljute zato što je blještao vatromet i zato što su neki bliski ljudi jedni drugima poželeli srećnu novu 2024. godinu. Jer sunce se ponovo rađa. Svako ko je u novogodišnjoj noći pomislio na ubijenu decu i njihove porodice, osetivši kako gubi dah, a siguran sam da jeste, jer ako nije, onda više ništa nema nikakvog smisla, produžiće uspomenu na njih. I ove i svih drugih godina.

Pojedine društvene i političke grupacije stvorile su političke pokrete pokušavajući da masovna ubistva iskoriste kao političku upotrebnu vrednost. Politika je surova delatnost, tu nema milosti i građani su jedini koji donose konačnu presudu. Na izborima je „Srbija protiv nasilja” postala druga politička snaga u zemlji, ali ne priznaje rezultate izbora optužujući vlast za izbornu krađu. Vučić, opet, kaže da su izbori bili najpošteniji do sada. Najbolje bi bilo da i jedni i drugi smire strasti, spuste loptu i nastave koliko-toliko fer postizborne političke igre u novoj godini, imajući u vidu da je svaki srpsko-srpski sukob uvek najviše štetio Srbima. Da li ćemo u 2024. ponovo postati ponavljači iz istorije ili konačno nešto naučiti iz nje?

Ali nismo mi neki naročiti izuzetak na potpuno ludoj planeti gde bukte ratna žarišta u Ukrajini i u Gazi. Lokalna žarišta se lako razgore, jer ubodite prstom u atlas i nećete pogrešiti. Svaka zemlja ima svoje Kosovo! Ipak svet u 2024. čeka novo mešanje karata. U 40 zemalja održaće se izbori i kada američki ambasador Kristofer Hil kaže da su izbori stres test za svaku zemlju, svakako je mislio i na svoju. Amerikanci će u novembru birati predsednika, ali do tada, ko preživi pričaće o tome da li su se za gospodara Bele kuće borili Džozef Bajden i Donald Tramp. Dakle, stresiraće se. Tramp obećava žestoki revanš, ali je suočen sa sudskim procesima koji mogu čak da mu onemoguće nominaciju. Zamislite tako nešto u Srbiji. Nemoguće!

Zato je priča o duboko podeljenom društvu, kao srpskom ekskluzivitetu, dokaz našeg provincijalnog mentaliteta. Šta hoću da kažem? Ovakvi kakvi smo, mnogo smo bolji nego što mislimo o sebi samima. Da li će Amerika, sa dubokim unutrašnjim političkim podelama, ući u još veće antagonizme superderbijem Bajden–Tramp, ili će u igru ući treći čovek. Ili možda žena, zaboravljena potpredsednica Kamila Haris? Kako god bilo, budući predsednik SAD će odrediti dalju sudbinu sveta. Eventualna pobeda Trampa bi smanjila vojnu pomoć Ukrajini, ali svakako još više raspolutila američko društvo.

I Rusi u martu biraju predsednika. Sa Putinom nema neizvesnosti. Uoči kandidature za peti predsednički mandat Vladimira Vladimiroviča, opozicioni lider Aleksej Navaljni je nestao, iako je bio u zatvoru. Putin možda nije svetioničar demokratije, ali je velemajstor političkog hokus-pokusa. Navaljni se javio iznenada iz kaznene kolonije iznad Arktičkog kruga. Živ, zdrav i duhovit, predstavljajući se kao opozicioni zabavljač. Bolje živahni Deda Mraz u zatvoru, nego sprženi Prigožin na nebesima.

Dok će svet analizirati i januarske predsedničke izbore na Tajvanu, gde će zapravo snage odmeravati CIA i momci iz kineske obaveštajne, za nas će izborni ciklus u Evropskoj uniji u junu i julu biti posebno zanimljiv. Videćemo koje će nove ljude izborni talas doneti u Evropsku komisiju. Šta će biti sa Ursulom fon der Lajen, komesarom Boreljom, evropskim izaslanikom Lajčakom? Ko se, uostalom, seća nekadašnjeg komesara za proširenje Johanesa Hana, koji je u ovom mandatu komesar za proračun i upravu. Verovatno će Miroslav Lajčak otići sa mesta specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine u foteljicu šefa slovačke diplomatije. Sa tog mesta će snažno braniti pozicije Bratislave, koja ne priznaje Kosovo. Stari, dobri Lajčak neće ni trepnuti kada ga pitaju da li se seća kako je godinama otopljavao odnose Beograda i Prištine.

Takvi međunarodni igrači zabagovali bi i veštačku inteligenciju, koja je eksplodirala u 2023. Recimo, Bil Gejts tvrdi da će te spravice ove godine početi da uče decu. Šta će raditi učiteljice i učitelji? Sedeće u prvim klupama. Umesto da, tako pametna, otkrije lekove za najteže bolesti, veštačka inteligencija već ume da pogodi vreme smrti svakog čoveka, sa gotovo neverovatnom preciznošću, što znači da je već preuzela misiju Svevišnjeg. Kod koga će sigurno pogrešiti? Podrazumeva se, kod uglednih hipohondara.

Da li je to svet kakav želimo? Da li je globalna anksioznost, preraspodela moći velikih sila, svetski rat i robotizacija ljudi, naša konačna sudbina? Posle smrti Henrija Kisindžera, verovatno da. Veliki bos svetske diplomatije i politike preminuo je krajem godine, a toliko je dugo živeo da istraživači i biografi ne mogu da se dogovore da li je preminuo u stotoj ili sto prvoj godini. Osim što je za svoju dugovečnost bio zahvalan obilnim bečkim šniclama, konstantnom izlaganju ekstremnom stresu i odsustvu svake fizičke aktivnosti, Henri je bio apsolutno svestan gde srlja svet. Baš tamo gde ga vode apologete političke, zdravstvene, društvene i političke korektnosti.

Kako će izgledati Srbija posle velikog svetskog pokera, kada će krupijei imati dvostruke špilove? Možda je najbolji recept da budemo mnogo više sa našom decom. Da ih udaljimo od svake vrste ekstremizama, streljana, mobilnih telefona, veštačkih inteligencija. I da im za praznike naglas pročitamo „Magareće godine” velikog Branka Ćopića. Više zbog nas, manje zbog njih.