Srbija na elektropogon

Otvaranje ka svetu i jačanje veza sa međunarodnom zajednicom je u 21. veku neizostavni deo recepta za uspeh jedne države. Dovoljno je samo skrenuti pažnju na neke od primera: Sjedinjene Američke Države su veći deo svoje rane istorije provele u relativnoj izolaciji koja je silom prilika bila okončana nakon stupanja u Drugi svetski rat. Rezultat američkog otvaranja je neviđeni ekonomski rast: BDP Sjedinjenih Američkih Država se od 1939. do 1975. godine povećao za skoro 20 puta!

Još jedan primer je i trenutno najveći rival SAD, Kina. Stupanju Kine na međunarodnu scenu su kumovale Sjedinjene Američke Države još od vremena Kisindžera i Niksona. Mi u Srbiji možemo dobre primere videti i u mnogo manjim zemljama od SAD i Kine. Mađarska i Slovačka su se devedesetih godina, nakon pada komunizma, našle u sličnoj situaciji. Obe zemlje su na početku tranzicije ka tržišnoj ekonomiji naišle na rast nezaposlenosti i ekonomske nezavisnosti u sklopu temeljnih reformi ekonomskog sistema. Ipak, napori Mađarske i Slovačke da se integrišu u globalno tržište su urodili plodom i ekonomska liberalizacija im je donela ubrzan rast ekonomije i stranih direktnih investicija, ali i pad nezaposlenosti. Još jedna sličnost ove dve države jeste visoko razvijena automobilska industrija.

Mađarska i Slovačka su iz procesa tranzicije izašle kao idealan partner za najveće svetske proizvođače automobila. Zašto? Postoji više razloga. Pre svega, obe zemlje imaju povoljan geografski položaj – nalaze se blizu unosnog tržišta zapadne Evrope i na raskrsnici koja spaja celokupan kontinent. Strateški položaj je u kombinaciji sa obučenom, ali relativno jeftinom radnom snagom i nižim troškovima poslovanja, počeo da privlači automobilsku industriju ubrzo nakon pada komunizma i otvaranja ove dve zemlje ka ostatku sveta. U Mađarsku su između ostalog investirali „Audi”, „Mercedes”, „Opel” i „Suzuki”, dok su u Slovačkoj postrojenja otvorili KIA, „Pežo”, „Folksvagen” i „Jaguar”. Kada se priča o automobilskoj industriji u centralnoj Evropi, Češka nikako ne sme da bude izostavljena. „Škoda” je, iako trenutno u vlasništvu „Folksvagena”, najprepoznatljiviji češki brend na čijim krilima se razvila celokupna češka automobilska industrija.

Kada se slučajevi Češke, Slovačke i Mađarske posmatraju iz perspektive Srbije, tradicionalna automobilska industrija ne deluje toliko privlačno. U toku je proces tranzicije ka električnim vozilima i to predstavlja veliku priliku za Srbiju. Slovačka i Češka su po tom pitanju u nezavidnoj situaciji. Postoje stotine kompanija koje u potpunosti zavise od postojećeg lanca proizvodnje automobila. To je rizik koji postoji u svim zemljama koje imaju razvijenu automobilsku industriju, pa i u ranije pomenutoj Mađarskoj. Ipak, za razliku od Slovačke i Češke, Mađarska ima mogućnost da privuče mnogo više stranih direktnih investicija u oblasti e-mobilnosti. Zašto? Proizvođači električnih vozila trenutno u izboru lokacija za potencijalne investicije dosta obraćaju na postojeće kapacitete i pristup potrebnim sirovinama. Mađarska je već dom postrojenja desetina kompanija iz ovog sektora, uključujući i gigante poput „Samsunga” ili kineskog proizvođača baterija CATL. Zbog toga je najveći rival „Tesle” na globalnom tržištu električnih vozila, kineski „Bi Vaj Di”, odlučio da baš u Mađarskoj sagradi prvo kinesko postrojenje za proizvodnju električnih automobila na evropskom kontinentu. Nova fabrika će se nalaziti blizu granice sa Srbijom, kod Segedina.

Lokacija „Bi Vaj Di” fabrike je posebno zanimljiva jer se na manje od 50 kilometara od nje, u Subotici, nalazi postrojenje za proizvodnju LFP baterija „Elevenes”. Očekuje se da LFP, tj. litijum-gvozdeno-fosfatne baterije do kraja decenije postanu lider na globalnom tržištu baterijskih ćelija i „Elevenes” ima ambiciju da postane lider na tom rastućem tržištu. Postrojenje u Subotici će biti prošireno u megafabriku, a u narednih pet godina bi trebalo da budu izgrađene i dve „Elevenes” gigafabrike. To neće biti prve gigafabrike u Srbiji, jer je za 2025. planirano otvaranje gigafabrike za proizvodnju i reciklažu baterija slovačke kompanije „Inobat”. Kao što se može videti iz ovih primera, Srbija predstavlja povoljno okruženje za razvoj e-mobilnosti i EV baterija, što kroz domaće, inovativne firme, što kroz strane direktne investicije. To ilustruje i dolazak američkog proizvođača električnih automobila „Rivijana”, koji je prošle godine otvorio razvojni centar u Beogradu.

Srbija očigledno ima mogućnost da u budućnosti privuče najveće svetske proizvođače električnih automobila jer u suprotnom ne bi bilo postojećih investicija u e-mobilnost u Srbiji. Ipak, za to nije dovoljno samo obezbediti povoljne finansijske uslove za investitore. Potrebno je i da država ozbiljno ulaže u obrazovanje jer je tehnologija iza e-mobilnosti izuzetno sofisticirana. Dobar način za to bi bilo povezivanje industrije, fakulteta i nauke sa ciljem da svaka generacija studenata može da ide ukorak sa svim naučnim i tehnološkim inovacijama. Jedna od prednosti stranih direktnih investicija je što sa njima dolazi i svojevrsni prenos znanja i iskustva na osnovu kojih država u budućnosti ima mogućnost da razvije sopstvenu proizvodnju. Isto važi i za EV baterije.

Ukoliko srpski radnici mogu da proizvedu najkvalitetnije litijumske baterije u Srbiji, u fabrikama u stranom vlasništvu, zašto to za deset godina ne bi radili u srpskim fabrikama? Uskoro se u Srbiji neće proizvoditi samo EV baterije, već i sama električna vozila. Već je krenula proizvodnja električne verzije „fijat pande” u Kragujevcu. To je neverovatno dobra vest za Srbiju, ali i najmanji korak na dugačkom putovanju na čijem kraju se nalazi i prvi srpski električni automobil. Pametnim korišćenjem sopstvenih strateških sirovina i izgradnjom lanca proizvodnje Srbija zaista ima priliku da se preko e-mobilnosti i proizvodnje električnih automobila i baterija za električna vozila pozicionira kao zemlja koja pripada centralnoj Evropi i kao strateški partner Sjedinjenih Američkih Država.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista