Pamuk na počasnom mestu

Od našeg specijalnog izveštača
Frankfurt na Majni – Drugi dan Međunarodnog sajma knjiga u nizu desetina važnih događaja gotovo svu sajamsku publiku okupio je na tri mesta: na čuvenoj „Plavoj sofi”, neobičnom forumu gde se već tradicionalno, gotovo svakog sata, od jutra do večeri predstavljaju nova izdanja i hit pisci, gostovali su – u razmaku od dva i po sata – Orhan Pamuk i Paulo Kueljo. Dan ranije, u sredu, na istoj toj „Plavoj sofi” gostovao je i naš književnik Dragan Velikić, a neposredni povod za razgovor bilo je upravo objavljeno nemačko izdanje njegovog dela „Ruski prozor”.

Treći događaj bilo je vrlo zapaženo predstavljanje Kine i njenog izdavaštva jer je upravo ova, jedna od najintrigantnijih civilizacija i kultura naše planete, počasni gost sledećeg Frankfurtskog sajma, 2009. godine.

Na svojevrsnom forumu najmnogoljudnije zemlje na planeti u kojoj se, verovali ili ne, godišnje objavi u proseku između 200.000 i 300.000 novih naslova u tiražima koji se mogu porediti sa ukupnom produkcijom na nekim kontinentima, predstavljeno je i Udruženje nezavisnih izdavačkih kompanija. Na retoričko pitanje – „kada izdavač nije izdavač”, oni lakonski odgovaraju – „u Kini, ukoliko je privatni izdavač”. Iza ove anegdote kriju se mnoge nevolje kineskih privatnih izdavača. U zemlji u kojoj samo državni izdavači mogu zvanično da štampaju knjige, ali gde istovremeno nije moguće sprečiti i zabraniti rad privatnog izdavačkog sektora koji je već stigao do brojke od sto hiljada profesionalaca u tom biznisu, ove kompanije posluju kao „kompanije kulturnog sektora”, „kompanije za promociju” ili kao „literarne agencije”. To ih, svakako, ne sprečava da godišnje objave u proseku i do 30.000 naslova, ili čak petnaest odsto ukupne kineske izdavačke produkcije.

Đijong Jie, menadžer za autorska prava iz Pekinga, iz privatne kompanije koja je osnovana pri „Univerzitetskoj štampi” kaže da privatni izdavački sektor nije tolerisan u Kini, ponekad i zato što se trude da odgovore na sve zahteve tržišta knjige, ali i zato što je reč o najčešće vrlo uspešnim kompanijama. O tome govori i podatak da danas, oko pedeset odsto svih štampanih bestselera na kineskom tržištu stiže iz privatnog izdavačkog sektora.

Posebna zanimljivost je da privatni izdavači u Kini ništa ne mogu da ostvare bez partnerstva sa nekim državnim izdavačem, pre svega ne mogu ni da registruju svoje izdanje jer samo državna kompanije ima pravo da zatraži i dobije ISBN registraciju. I još jedan kuriozitet: predstavljajući svoju zemlju i njeno izdavaštvo, Kinezi su istakli i značaj Interneta u razvoju kineskog tržišta knjige, sasvim nesvakidašnji podatak o tome da čak 50 odsto čitalačke publike ređe uzima knjigu u ruku, već se opredeljuje za čitanje „onlajn”. Ta činjenica u toj mnogoljudnoj zemlji nameće i sasvim novi put za odnose između izdavača i pisaca, još jedno zanimljivo iskustvo iz Kine. Jer, dok je do pre pet godina na bestseler listama bilo samo dvadesetak odsto novih i nepoznatih autora, sada ih je čak 60 odsto. Procedura da se stigne do izdavača je krajnje pojednostavljena – pisci postavljaju svoje romane, priče, novele na sajtove, „onlajn”, urednici i izdavači ih čitaju i odmah se, neposredno, dogovaraju za objavljivanje. Nezavisni izdavači iz Kine biće, tvrdi Ram Jang iz njihovog Udruženja, lideri u svetskom utiranju veb-puteva za promociju knjiga, posebno za izbor i prezentaciju budućih bestselera!

Sasvim drugačije odočigledno ofanzivnih kineskih izdavača, nastupio je ovogodišnji „počasni gost” Frankfurtskog sajma knjiga: Turska, čija kultura, književnost i umetnost nisu nepoznati ovdašnjoj najširoj čitalačkoj i umetničkoj publici, jer samo u Nemačkoj živi nekoliko miliona Turaka, predstavljena je pod sloganom „Fascinantne boje” ili, u engleskom prevodu nešto malo drugačije, „Turska u svim svojim bojama”.

Turska je, baš kao i prošlogodišnji „počasni gost” Katalonija, ili ranijih godina Rusija i Koreja, dobila veliki prostor u sajamskom Forumu, uz tradicionalno veliki štand od nekoliko stotina kvadrata u sajamskoj hali. I dok su raniji „počasni gosti” uz stotine izabranih najznačajnijih naslova, najboljih pisaca i poeta, imali i opredeljenje da predstave i stubove svoje milenijumske kulture, Turska je „sve svoje boje” predstavila na krajnje jednostavan način, isključivo kroz književnost i njene autore. U koncepciji centralne izložbe, njeni organizatori se nisu vraćali u duboku prošlost, već su se koncentrisali na kraj 19. i na 20. vek, sve do naših dana, sa osnovnom idejom o pripadnosti „turskoj naciji, islamskoj zajednici i zapadnoj kulturi”, kako je to istakao u katalogu Talat Halman. Zamišljene „kapije” svoje književnosti za sajamskog posetioca Turci otvaraju, dabome, sa Orhanom Pamukom na počasnom, prvom mestu, ali predstavljaju i mnoge druge pisce, „kamene-temeljce” turske literature u kojoj, suprotno svim našim predrasudama, ima vrlo mnogo – žena.

Dnevnik ostalih kulturnih događaja, operskih, filmskih i pozorišnih predstava, likovnih izložbi i gostovanja pisaca koji prate i predstavljaju tursku kulturu u Nemačkoj, ovde je gotovo nemoguće i pobrojati, jer ih ima više od 150, započeli su još u martu i trajaće sve do Nove godine.