U opštini Kanjiža nema nezaposlenih

Kanjiža – Ime opštine Kanjiža poslednjih godina i meseci gotovo uvek se pojavljivalo zbog problema izazivanih migrantskom krizom koja je svom silinom pogađala ovo pogranično mesto. Međutim, rukovodstvo Kanjiže nastoji da upravo pogranični položaj preokrene u svoju korist, naročito kada je reč o privrednom razvoju.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje na prvi pogled sugerišu da su izgleda u tome i uspeli – u Kanjiži nema nezaposlenih, a u svakom trenutku otvoreno je 120 do 150 radnih mesta. „Traže se radnici u širokoj lepezi, od vozača kamiona do lekara i profesora” kaže nam Robert Fejstamer, predsednik opštine Kanjiža.

U ravničarskom gradu, sa sprata Gradske kuće u centru Kanjiže, međutim, vidi se i naličje ovih podataka.

„Opština Kanjiža obuhvata i 13 naselja i u svima poljoprivreda, primarna ili sekundarna, čini 70 odsto privrede naselja. Imamo i registrovanih oko 650 privrednika i malih i srednjih preduzeća, ali u svim oblastima mi se borimo sa nedostatkom radne snage”, kaže Fejstamer. Ističe da su meštani Kanjiže, isto kao i mnogi Vojvođani koristili konkurse Fondacije „Prosperitati”, za koju je novac obezbeđivala mađarska vlada i na taj način ubrzali svoj razvoj i zaposlili više ljudi. Međutim, i blizina granice uticala je na tržište radne snage.

„Mi smo prva opština do Evropske unije čiji prvi grad je udaljen svega 15 minuta. Mnogi meštani, posebno iz naselja Horgoš i Martonoš, biciklom idu na posao u drugu državu, svaki dan prelaze preko granice, ili jednom nedeljno odlaze i vraćaju se za vikend. Zbog toga je slika o tržištu radne snage nerealna, jer kada neko vidi da ovde uvek ima slobodnih radnih mesta, da nema nezaposlenosti, i da ovde ne radi ko ne želi, pomislio bi da je to sve zaposlila ovdašnja privreda. S druge strane, mi moramo veoma pažljivo da pristupimo investitorima pošto ne možemo da mu ponudimo gotovo ni jednog radnika”, kaže Robert Fejstamer.

Nema tačnih podataka o tome koliko je građana otišlo na rad u inostranstvu, ali za vreme epidemije korone, ili tokom praznika, primećuju rast komunalne potrošnje od 15 do 20 odsto. Na osnovu toga, posredno se može zaključiti da je otišlo između 3.500 i 4.000 stanovnika, ili oko 15 odsto građana opštine koja ima 20.000 meštana. Do pre deceniju u opštini Kanjiža živelo je 26.000 stanovnika.

Kako bi se izborila sa odlaskom stanovnika i nedostatkom radne snage, opština Kanjiža se u sklopu svoje lokalne razvojne politike odlučila za ulaganje u infrastrukturu. Na taj način stvaraju preduslove za pružanje boljih usluga građanima, ali i uslova za dolazak investitora. „Lokalna samouprava kako bi privukla potencijalne ulagače, prinuđena je da radi na poboljšanju komunalne infrastrukture, ulažemo u putnu mrežu, u vodovod, kanalizaciju, elektromrežu, gasovod. Kompletnu komunalnu infrastrukturu dovodimo do granica industrijskih zona, ili površina koje su u naseljima određene za industrijske delatnosti”, kaže Fejstamer.

Industrijska zona u Horgošu od pre dve godine radi u sklopu industrijske zone u Subotici. U sklopu nje je i industrijski park u naselju Orom, u kome dve strane firme posluju u režimu bescarinske zone. Kanjiška opština ima i velike planove za industrijsku zonu u Horgošu, koja se prostire na 22 hektara i nalazi se pored auto-puta Beograd–Budimpešta.

„Očekujemo da se dve države, Srbija i Mađarska, dogovore o izgradnji logističkog centra. Horgoš je između Kanjiže i Segedina, tu postoji prostor koji je odgovarajući za logistički centar pošto je pored auto-puta i omogućava kamionima da ovde donesu robu koja se onda tovari na voz i dalje može da ide na sever ka Berlinu ili na jug ka Solunu brzom prugom koja ide ovim pravcem. Naš plan je da se ovde formira logistički multimodalni terminal i svi ekonomski pokazatelji su na našoj strani. Međutim, odluka o tome biće doneta na političkom nivou, ali naš zadatak je da uradimo svoj deo posla i da sve pripremimo za realizaciju te ideje”, kaže Fejstamer.