U politici ne postoje prijateljstva

Ovo pismo je odgovor na dopis gospodina Čedomira Ilića, penzionera iz Beograda, objavljen u rubrici Među nama, 22. decembra 2023. Autor je suštinski negirao skoro sve što sam napisao u pismu pod naslovom „Srbija u Evropi”, objavljenom 21. novembra.

Mi jesmo evropska zemlja, okružena susedima koji su članovi NATO-a i EU ili su u toku pregovora za pridruživanje. Naša zemlja ne sme biti izuzetak od suseda, pa i da hoćemo nešto drugo. U poslednje vreme prevladavaju mišljenja i stavovi da bi trebalo da razmišljamo o našoj orijentaciji ka BRIKS-u. U vezi s tim članovi vladajuće koalicije iz redova Pokreta socijalista dostavili su parlamentu Republike Srbije deklaraciju u kojoj traže da se razmotri naša spoljna politika i da se nadalje radi na pristupanju BRIKS-u. Isto mišljenje deli i vanparlamentarna Srpska radikalna stranka. Predsednik Republike Srbije u vezi s tim ne tako davno rekao je kako je naša strateška orijentacija pristupanje EU, a da je BRIKS razmišljanje za buduće generacije.

Srbija je u svojoj istoriji pretežno bila okrenuta Zapadu. U prilog tome ide i činjenica da je knez Miloš Obrenović svog sina Mihajla poslao na dalje školovanje u Beč, gde je stekao savremena shvatanja o demokratiji i napredne ideje o uređenju države. Dinastije Obrenović i Karađorđević vodile su prozapadnu spoljnu politiku.

Knez Aleksandar Karađorđević u Kragujevcu 1853. godine na ličnu inicijativu osniva Vojnotehnički zavod, koji su gradili i organizaciono podizali tadašnji vodeći evropski stručnjaci iz Francuske i Češke. Ova fabrika, preteča sadašnje fabrike „Zastava namenski proizvodi”, bila je pokretač privrednog i društvenog razvoja Kragujevca i Šumadije.

Za vreme Prvog svetskog rata država Srbija najveću pomoć dobila je od Francuske. Napominjem da je komandant proboja Solunskog fronta bio francuski general Franše D’Epere, po kome se i danas zove ulica i kome je podignut spomenik u Beogradu u znak sećanja na sve dobro što je učinio za srpski narod.

Nakon završetka Drugog svetskog rata i oslobađanja zemlje od fašista uz pomoć Crvene armije FNRJ je imala dobre odnose sa SSSR-om samo u periodu 1945–1948, kad je donesena Rezolucija Informbiroa, koju je naša zemlja pod vođstvom KPJ odbila. Kao direktnu posledicu tog odbijanja imali smo izuzetno loše odnose sa SSSR-om u narednim godinama, ali je to strateški uticalo da naša zemlja ne postane članica Varšavskog pakta i budućnost naših građana nije oblikovala ruska čizma (ovo su reči gospodina Srećka Đukića, bivšeg ambasadora SFRJ u Belorusiji).

Životni standard i generalno društveni život bio je tih godina mnogo bolji i sadržajniji kod nas nego u zemljama Varšavskog pakta.

Setimo se maja 1992. i uvođenja do tada nezapamćenih sankcija našoj zemlji od Saveta bezbednosti UN, u čijem je izglasavanju – što je vrlo važno – učestvovala Rusija, koja nije stavila veto. Naša zemlja je 1993. imala do tada nezabeleženo visoku inflaciju, koja je mnogo osiromašila naše građane. Moje je mišljenje, a mislim da ga delim s većinom građana koji prate dešavanja u Evropi i svetu, da je naše mesto u EU.

Naša sadašnja saradnja sa zemljama EU je dve trećine u privredi i ekonomiji i one su najveći donatori kod nas.

U politici ne postoje prijateljstva. Svaka zemlja vodi svoju unutrašnju i spoljnu politiku tako što se vodi svojim interesima. Smatram da je interes naše zemlje članstvo u EU, s obzirom na to da su sve zemlje koje su postale članice organizacije evropskih naroda napredovale u vladavini prava i dostizanju ekonomskih standarda. Pri tome pre svega mislim na bivše zemlje Varšavskog pakta, jer većina njih sada ima viši standard nego mi. Rusiji nije od interesa da mi uđemo u EU, jer bismo mi tim činom morali da uskladimo naše zakonodavstvo i spoljnu politiku s njima. Interes Rusije je da bude prisutna na zapadnom Balkanu, a Srbija je pogodna zbog naše dosadašnje politike „dve stolice”.

Za našu budućnost i posebno za naše buduće naraštaje vlast treba i više i bolje da usklađuje svoju politiku s EU. Mišljenja sam da je sankcije Rusiji trebalo da uvedemo još u proleće 2022. Vlast treba da u sredstvima javnog informisanja ističe vrednosti EU, zatim šta dobijamo od te saradnje, koliko kompanija posluje u našoj zemlji i zapošljava radnike s ovog prostora i konačno – koliko bismo tek dobili punopravnim članstvom u uniji.

Verujem u bolju budućnost naše Srbije i što brže članstvo u porodici evropskih naroda.

Prof. dr Miroslav Kuburović,
redovni profesor u penziji Univerziteta u Kragujevcu