EBRD: privredni rast u Srbiji ove godine 3,5 odsto

Privredni rast u Srbiji ove godine iznosiće 3,5 odsto, što je više nego što drugi predviđaju, rekao je juče Piter Tabak, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region zapadnog Balkana na predstavljanju izveštaja o tranziciji, koji ova međunarodna finansijska institucija tradicionalno objavljuje svake godine, i predstavljanju strategije ove banke za Srbiju.

„Rastu bruto domaćeg proizvoda doprineće javne investicije, uključujući i one za Ekspo 2027, zatim strane direktne investicije za koje prognoziramo da će ostati visoke. Strana tražnja će se oporaviti, čemu će doprineti pad inflacije. Međutim, ostaju prisutni geopolitički rizici i njihov uticaj na cenu energenata. Dobra vest za Srbiju je to što izvoz IT usluga raste, što znači da se mora posvetiti pažnja toj vrsti obrazovanja”, rekao je Tabak dodajući da se ove godine očekuje oporavak nemačke privrede, a to je dobra vest za srpsku ekonomiju.

Regionalni direktor ove banke Mateo Kolangeli rekao je da oni ovde rade više nego bilo gde drugde. Zapravo Srbija je među pet najvećih tržišta za EBRD, koja je prošle godine kod nas investirala rekordnih 850 miliona evra.

„Srbija je za nas veoma važna zemlja, što pokazuju i prošlogodišnji projekti, među kojima je i ulaganje 300 miliona evra za likvidnost ’Elektroprivrede Srbije’, što pomaže u reformama u dekarbonizaciji. Drugi važan projekat bio je finansiranje naučno-tehnoloških parkova u Čačku i Kruševcu, kao i BIO 4 kampusa, a treća investicija je u ’Telekomove’ stubove”, rekao je on.

Govoreći o planovima za naredni period istakao je da je usvojena strategija do 2028. godine i da je energetika na prvom mestu liste prioriteta. Sa privatnim sektorom EBRD će investirati u mreže za prenos, kao i energetsku efikasnost, počev od zgrada, to jest njihovog energetskog renoviranja, što, kako je rekao, nije lak posao. Naveo je da će se investirati i u smanjenje potrošnje energije malih i srednjih preduzeća. EBRD će ulagati i u infrastrukturu, to jest u prelazak sa drumskog na železnički saobraćaj i povezivanje Srbije sa zemljama zapadnog Balkana i Evropske unije, naveo je Kolangeli. Kao sledeći prioritet u oblasti infrastrukture istakao je ekološku infrastrukturu i dodao da će se sa malim i srednjim preduzećima i startapima raditi na njihovom što lakšem provođenju kroz zelenu tranziciju.

Učesnike skupa je pozdravila i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), koja je navela da je u poslednje četiri godine ostvaren kumulativan rast srpske ekonomije od oko 12 odsto, uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji i da je to potvrda dobrog ekonomskog stanja u zemlji. Dodala je da je u tom periodu ostvaren i visok priliv stranih direktnih investicija, koje u prethodne dve godine dostižu rekordne iznose od 4,4 i 4,5 milijardi evra.

Taj nivo priliva direktnih stranih investicija, kako je naglasila Tabakovićeva, potvrda su kreiranog povoljnog poslovnog okruženja i rasta investicionog poverenja, a zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koju vode vlada i centralna banka Srbije. I nezaposlenost je u Srbiji sa preko 20 odsto spuštena na jednocifreni nivo, uz snažan i rasprostranjen rast zaposlenosti i zarada”, rekla je guvernerka i dodala da srpska privreda beleži snažan rast profitabilnosti, dok je do pre jedne decenije poslovala s minusom.

Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 3,8 odsto

Realni rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2023. godine bio je veći 3,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je juče Republički zavod za statistiku. Rast je iskazan u stalnim cenama, na osnovu fleš procene.

Obračun kvartalnog BDP-a za četvrti kvartal 2023. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 29. februara 2024. godine.