Ukrajinske izbeglice u Nemačkoj ne rade

Težnja nemačke vlade da privuče više ukrajinskih izbeglica u radnu snagu propala je u svetlu značajne finansijske podrške koja je pružena onima koji traže sklonište u toj zemlji, izvestio je u ponedeljak Bild.

List navodi da je samo 25,2 odsto izbeglica iz Ukrajine u Nemačkoj trenutno zaposleno, u poređenju sa 78 odsto u Danskoj ili 66 odsto u Češkoj. Udeo je takođe značajno veći u nekoliko drugih država EU, uključujući Poljsku (65%), Švedsku (56%) i Holandiju (50%), prenosi Raša Tudej.

Izveštaj je ukazao da širom EU ukrajinske izbeglice dobijaju status privremene zaštite bez potrebe da prolaze kroz složenu proceduru azila, da su integrisane u zdravstvene i socijalne sisteme i da im je dozvoljeno da odmah rade. Međutim, programi finansijske podrške za izbeglice se razlikuju. U Nemačkoj, samohrani roditelji dobijaju 563 evra (604 dolara) mesečno, dok se deci obezbeđuje između 357 i 471 evra u zavisnosti od starosti. Osim toga, pokriva se stanovanje i dodatni troškovi. Češka pruža 200 evra hitne pomoći, dok su troškovi života u hostelu pokriveni u ograničenom vremenskom periodu. U Poljskoj, ukrajinske izbeglice imaju pravo da primaju jednokratnu isplatu od 66 evra i dečiji dodatak od 110 evra mesečno.

Nemačka vlada preduzima korake da ubrza integraciju desetina hiljada ukrajinskih izbeglica na svoje tržište rada, pozivajući kompanije da olabave svoje zahteve za nemačkim jezikom i ponude dodatnu obuku. Prošle godine, ministar rada Hubertus Hajl najavio je pokretanje takozvanog „turbo posla“ sa ciljem da se milioni izbeglica – posebno Ukrajinaca – osposobe za posao.