EP bi mo­gao da bu­de vi­še „pro­ru­ski”

Strah da bi po­sle jun­skih iz­bo­ra su­ve­re­ni­sti i kraj­nji de­sni­ča­ri mo­gli da pre­u­zmu bri­sel­ske in­sti­tu­ci­je vi­še ni­je ta­ko ne­re­a­lan. Na to uka­zu­je „se­ljač­ka bu­na” ko­ja se kao po­žar ši­ri kon­ti­nen­tom, ali i ta­las pro­te­sta pro­tiv de­sni­čar­skog eks­tre­mi­zma u Ne­mač­koj. An­ke­te po­ka­zu­ju da je po­dr­ška Al­ter­na­ti­vi za Ne­mač­ku (AfD), za ko­ju se tvr­di da je ume­ša­na u pla­no­ve za pro­te­ri­va­nje mi­li­o­na lju­di mi­grant­skog po­re­kla iz Ne­mač­ke, i da­lje ve­o­ma vi­so­ka.

Če­ti­ri me­se­ca uoči iz­bo­ra za Evrop­ski par­la­ment ima oko 20 kan­di­da­ta za čel­ne po­zi­ci­je u EU, a me­đu nji­ma su biv­ši ita­li­jan­ski pre­mi­jer Ma­rio Dra­gi, pre­mi­jer­ka Dan­ske Me­te Fre­de­rik­sen, eston­ska pre­mi­jer­ka Ka­ja Ka­las, biv­ši ho­land­ski pre­mi­jer Mark Ru­te..., na­vo­di por­tal „Euob­zer­ver”. Pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) Ur­su­la fon der La­jen još ni­je na­ja­vi­la svo­ju kan­di­da­tu­ru, ali se oče­ku­je da će tra­ži­ti dru­gi man­dat, bu­du­ći da ima ve­li­ku po­dr­šku evrop­skih zva­nič­ni­ka.

Ali, svi pla­no­vi po­sto­je­ćih li­be­ral­nih po­li­ti­ča­ra stra­na­ka le­vog i de­snog cen­tra ko­ji de­ce­ni­ja­ma me­đu so­bom de­le vi­so­ke evrop­ske funk­ci­je la­ko mo­gu da pad­nu u vo­du pod sna­žnim na­le­tom su­ve­re­ni­sta i kraj­njih de­sni­ča­ra.

Prog­no­ze uka­zu­ju da bi po­sle evrop­skih iz­bo­ra no­vi sa­ziv Evrop­skog par­la­men­ta mo­gao da bu­de vi­še „pro­ru­ski”, a ma­nje „ze­len” ne­go što je sa­da. Pre­ma an­ke­ta­ma, rast na­ci­o­na­li­stič­ke i kraj­nje de­sni­ce u 2024. je sve ve­ći i pred­vi­đa se da bi mo­gla da osvo­ji sko­ro če­tvr­ti­nu po­sla­nič­kih me­sta u Evrop­skom par­la­men­tu.

Čak i ako de­sni cen­tar, oli­čen u Evrop­skoj na­rod­noj par­ti­ji (EPP), za ko­ju se oče­ku­je da će osvo­ji­ti naj­vi­še gla­so­va, od­bi­je da for­mi­ra vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju sa sve ja­čim, a do ju­če mar­gi­nal­nim par­ti­ja­ma, i da­lje po­sto­ji zna­čaj­na šan­sa da će kraj­nja de­sni­ca pr­vi put mo­ći da uti­če na agen­du Evrop­ske uni­je.

„Vi­de­će­mo za­i­sta zna­ča­jan po­mak ude­sno”, ka­že za „Po­li­ti­ko” Saj­mon Hiks, pro­fe­sor kom­pa­ra­tiv­ne po­li­ti­ke na Evrop­skom uni­ver­zi­tet­skom in­sti­tu­tu u Fi­ren­ci, mi­sle­ći na jun­ske iz­bo­re na ko­ji­ma će 400 mi­li­o­na lju­di ši­rom Evrop­ske uni­je iza­bra­ti 720 pred­stav­ni­ka u za­ko­no­dav­no te­lo uni­je.

Po nje­go­voj pro­ce­ni, kraj­nje de­sni­čar­ska gru­pa­ci­ja Iden­ti­tet i de­mo­kra­ti­ja (ID) u Evrop­skom par­la­men­tu, u ko­joj su AfD i fran­cu­sko na­ci­o­nal­no Oku­plja­nje, mo­gla bi po­sle iz­bo­ra da iz­bi­je sa še­stog na tre­će me­sto po sna­zi u EP, s 98 evro­po­sla­ni­ka. Hiks pred­vi­đa i da bi de­sni­čar­ska gru­pa Evrop­ski kon­zer­va­tiv­ci i re­for­mi­sti (ECR), dom Bra­će Ita­li­je pre­mi­jer­ke Đor­đe Me­lo­ni i do­ne­dav­no vla­da­ju­će polj­ske stran­ke Za­kon i prav­da (PiS), mo­gla da pre­tek­ne Ze­le­ne i li­be­ra­le i po­sta­ne če­tvr­ta po sna­zi evro­par­la­men­tar­na gru­pa.

Ka­ko pre­no­se ita­li­jan­ski me­di­ji, Or­ban je obe­ćao da će se po­sle evrop­skih iz­bo­ra nje­go­vi po­sla­ni­ci ko­ji su još 2021. na­pu­sti­li Evrop­sku na­rod­nu par­ti­ju pri­dru­ži­ti de­sni­čar­skoj gru­pa­ci­ji ECR, na či­jem je če­lu ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka Đor­đa Me­lo­ni.

Mi­ni­star u Or­ba­no­voj vla­di Ger­ge­lji Gu­ljaš ka­že da vi­di re­al­nu šan­su da dve re­la­tiv­no bli­ske po­li­tič­ke frak­ci­je ECR i ID za­jed­no po­sta­nu naj­ja­ča po­li­tič­ka gru­pa­ci­ja u no­vom sa­zi­vu Evrop­skog par­la­men­ta. Ta­kav is­hod mo­gao bi u na­red­nih pet go­di­na di­rekt­no da uti­če na do­no­še­nje od­lu­ka u Bri­se­lu, ali i na po­li­ti­ku ko­ja se kre­i­ra u EU.

U sko­ro de­set evrop­skih ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći Fran­cu­sku i Ne­mač­ku, de­sni­čar­ske an­ti­i­mi­gra­ci­o­ne stran­ke, od ko­jih su po­je­di­ne eks­trem­ni­je od ho­land­ske Par­ti­je slo­bo­de Ger­ta Vil­der­sa, pri vr­hu su po­pu­lar­no­sti me­đu bi­rač­kim te­lom.

Ali ni de­sni­ča­ri, iako u uspo­nu, ni­su ta­ko je­din­stve­ni. Še­fi­ca fran­cu­skog Na­ci­o­nal­nog oku­plja­nja Ma­rin le Pen kri­ti­ko­va­la je pro­šle sed­mi­ce svo­je ne­mač­ke ko­le­ge iz AfD-a zbog pre­vi­še eks­trem­nih pla­no­va za de­por­ta­ci­ju mi­li­o­na lju­di i po­sta­vi­la pi­ta­nje da li mo­gu da osta­nu u is­toj gru­pi unu­tar EP.

Po­sle iz­bo­ra u igri vi­še ne­će bi­ti sa­mo me­sta u EP, već i za Evrop­ski sa­vet, ko­ji se sa­sto­ji od še­fo­va vla­da EU i upra­vlja po­li­tič­kim od­lu­ka­ma. U nje­mu sa­da već se­de ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka Đor­đa Me­lo­ni, ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban, pre­mi­jer Slo­vač­ke Ro­bert Fi­co, a su­tra mo­žda i Gert Vil­ders, ako sa­sta­vi ho­land­sku vla­du.

Ne­i­me­no­va­ni di­plo­ma­ta EU oce­nio je da bi ovaj trend mo­gao da ima da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce: „Ovog pu­ta ne­će bi­ti la­ko od­ba­ci­ti uspe­he kraj­nje de­sni­ce, sti­če se uti­sak da po­či­nje no­vi tre­nu­tak”.

Hans Kud­na­ni, autor knji­ge pod na­slo­vom „Evro­be­li­na”, ko­ji je pi­sao o po­li­tič­kim mo­guć­no­sti­ma kraj­nje de­sni­čar­ske EU, is­ti­če da kraj­nja de­sni­ca mo­že da po­be­di i bez po­be­de. To se mo­že do­go­di­ti ako de­sni cen­tar pre­u­zme svu nji­ho­vu re­to­ri­ku i po­li­ti­ku, po­seb­no kad je reč o pi­ta­nji­ma iden­ti­te­ta, imi­gra­ci­je i isla­ma.