Obnova dvoraca Lazarević i Vlajkovac

Pančevo – U malom selu Veliko Središte, praktično u istom dvorištu, stoje dva dvorca plemićke porodice Lazarević, dok se u Vlajkovcu, uz put Pančevo–Temi­šv­ar uzdiže velelepno zdanje dvorca porodice Bisingen-Nipenburg. Ove istorijske, kulturne i arhitektonske celine, na teritoriji grada Vršca, država štiti kao spomenike kulture od velikog značaja, ali kao i nekolicina drugih dvoraca po Vojvodini, decenijama stoje zapušteni, Projektom „Dvorci Srbije”: Zaštita kulturne baštine”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, ušlo se u proces revitalizacije dva dvorca. Izradom dokumentacije za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova na fasadi i idejnog rešenja obnove dvoraca, otvorena je tema buduće namene. Prvi na red je došao manji dvorac Lazarević, manje i devastiran, te su nakon ekspertize izvedeni prvi radovi obezbeđenja zgrade, koje je konkursom, takođe, podržalo resorno ministarstvo sa ukupno 6,5 miliona dinara.

„Na objektu je ustanovljen visok stepen devastacije, a prokišnjavanje je izazvalo dodatno propadanje. Radovi koje smo izveli obuhvatili su podupiranje tavanične konstrukcije u svim prostorijama i uklanjanje velikog broja obrušenih tavanjača, zatim podupiranje krovne konstrukcije koja je izgubila oslonce, pa je pretila opasnost od rušenja krova, kao i zatvaranje prozora i vrata. Sa spoljne strane obezbeđeno je južno krilo zgrade, sklono padu, osiguran je deo fasadnog zida prema parku od obrušavanja, i obezbeđenje ugaone ukrasne kule. Za dalje intervencije, takođe, obratili smo se ministarstvu, te je krajem prošle godine odobreno još milion i 400 hiljada dinara. U ovoj godini planiramo radove na preventivnoj zaštiti krovnog pokrivača i izradu projekta konstruktivne sanacije, odnosno celovite obnove dvorca, po fazama, sa procenom vrednosti planiranih radova. O budućoj nameni dvorca može se konkretnije govoriti kada budemo imali i konkretnog investitora, ali će namena svakako biti primerena spomeniku kulture i tradiciji vinogradarskog kraja u kojem se dvorac nalazi”, napominje za „Politiku” Grozdana Savičić Milenkov, direktorka Zavoda za zaštitu kulture Pančevo, odakle je i preporuka da se poštuju mere upozorenja i ne prilazi dvorskom kompleksu.

Rodonačelnik porodice Lazarevića, Golub, sredinom 19. veka bio je vlasnik impozantnog imetka i od 1841. plemićke titule „od Malog i ’Velikog Središta’”. Tada započinje gradnju dvorske celine, čiji će vlasnik porodica biti do 1898. godine. Kompleks čine dva dvorca, stariji, klasicistički komponovan, izgrađen je šezdesetih godina 19. veka i u njemu danas radi osmoletka „Branko Radičević”, dok mlađi datira s početka 20. veka i odlikuje ga eklektični duh sa neogotskim elementima. Na dvorcima Lazarevića u Velikom Središtu, koje okružuju veliki park i visoka šuma sa primercima retkog drveća, poslednji konzervatorski radovi obavljani su tokom 1986/87. godine.

„Za Dvorac u Vlajkovcu koji je u ugrožen izdvojeno je 5,5 miliona, i to za projekat istraživačkih i konzervatorskih radova i projektnu dokumentaciju za sanaciju objekta. Na ovom dvorcu, do sada, nismo izvodili radove, oštećenja su velika i preventivna zaštita bi u prvoj fazi podrazumevala uklanjanje postojećeg krova, kao i izradu gornje međuspratne konstrukcije. Reč je o velikom poslu koji će se realizovati godinama za šta su potrebna ogromna sredstva, a potrebno je i rešiti imovinskopravne odnose”, napominje Savičić Milenkov o rekonstrukciji velelepnog objekta izražene elegancije i lepote, koji je 1859. godine, u klasicističkom stilu, sagradio grof Đerđ Močonji na svom imanju.

Projekat „Dvorci Srbije”: Zaštita kulturne baštine” zajednička je inicijativa dva ministarstva – kulture i informisanja, te građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i civilnog sektora „Fondacije za zaštitu kulturne i istorijske baštine”. Obuhvata 118 dvoraca i palata na teritoriji Srbije koji su pod zaštitom države i podrazumeva rekonstrukciju i revitalizaciju svih dvoraca na teritoriji Vojvodine. Cilj projekta je, kako se navodi, da se uz pomoć zemalja, kao što je u prvom redu Francuska, koje su svoje dvorce stavile u funkciju kulturne diplomatije i turizma, dođe do održivih rešenja za korišćenje srpskih dvoraca kada oni budu restaurirani. Time bi se dobili reprezentativni, finansijski samoodrživi objekti i zdanja, koji bi mogla da budu kulturni ponos i turistički potencijal Srbije.