Обнова двораца Лазаревић и Влајковац

Панчево – У малом селу Велико Средиште, практично у истом дворишту, стоје два дворца племићке породице Лазаревић, док се у Влајковцу, уз пут Панчево–Теми­шв­ар уздиже велелепно здање дворца породице Бисинген-Нипенбург. Ове историјске, културне и архитектонске целине, на територији града Вршца, држава штити као споменике културе од великог значаја, али као и неколицина других двораца по Војводини, деценијама стоје запуштени, Пројектом „Дворци Србије”: Заштита културне баштине”, који је подржало Министарство културе и информисања, ушло се у процес ревитализације два дворца. Израдом документације за извођење конзерваторско-рестаураторских радова на фасади и идејног решења обнове двораца, отворена је тема будуће намене. Први на ред је дошао мањи дворац Лазаревић, мање и девастиран, те су након експертизе изведени први радови обезбеђења зграде, које је конкурсом, такође, подржало ресорно министарство са укупно 6,5 милиона динара.

„На објекту је установљен висок степен девастације, а прокишњавање је изазвало додатно пропадање. Радови које смо извели обухватили су подупирање таваничне конструкције у свим просторијама и уклањање великог броја обрушених тавањача, затим подупирање кровне конструкције која је изгубила ослонце, па је претила опасност од рушења крова, као и затварање прозора и врата. Са спољне стране обезбеђено је јужно крило зграде, склоно паду, осигуран је део фасадног зида према парку од обрушавања, и обезбеђење угаоне украсне куле. За даље интервенције, такође, обратили смо се министарству, те је крајем прошле године одобрено још милион и 400 хиљада динара. У овој години планирамо радове на превентивној заштити кровног покривача и израду пројекта конструктивне санације, односно целовите обнове дворца, по фазама, са проценом вредности планираних радова. О будућој намени дворца може се конкретније говорити када будемо имали и конкретног инвеститора, али ће намена свакако бити примерена споменику културе и традицији виноградарског краја у којем се дворац налази”, напомиње за „Политику” Гроздана Савичић Миленков, директорка Завода за заштиту културе Панчево, одакле је и препорука да се поштују мере упозорења и не прилази дворском комплексу.

Родоначелник породице Лазаревића, Голуб, средином 19. века био је власник импозантног иметка и од 1841. племићке титуле „од Малог и ’Великог Средишта’”. Тада започиње градњу дворске целине, чији ће власник породица бити до 1898. године. Комплекс чине два дворца, старији, класицистички компонован, изграђен је шездесетих година 19. века и у њему данас ради осмолетка „Бранко Радичевић”, док млађи датира с почетка 20. века и одликује га еклектични дух са неоготским елементима. На дворцима Лазаревића у Великом Средишту, које окружују велики парк и висока шума са примерцима ретког дрвећа, последњи конзерваторски радови обављани су током 1986/87. године.

„За Дворац у Влајковцу који је у угрожен издвојено је 5,5 милиона, и то за пројекат истраживачких и конзерваторских радова и пројектну документацију за санацију објекта. На овом дворцу, до сада, нисмо изводили радове, оштећења су велика и превентивна заштита би у првој фази подразумевала уклањање постојећег крова, као и израду горње међуспратне конструкције. Реч је о великом послу који ће се реализовати годинама за шта су потребна огромна средства, а потребно је и решити имовинскоправне односе”, напомиње Савичић Миленков о реконструкцији велелепног објекта изражене елеганције и лепоте, који је 1859. године, у класицистичком стилу, саградио гроф Ђерђ Мочоњи на свом имању.

Пројекат „Дворци Србије”: Заштита културне баштине” заједничка је иницијатива два министарства – културе и информисања, те грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и цивилног сектора „Фондације за заштиту културне и историјске баштине”. Обухвата 118 двораца и палата на територији Србије који су под заштитом државе и подразумева реконструкцију и ревитализацију свих двораца на територији Војводине. Циљ пројекта је, како се наводи, да се уз помоћ земаља, као што је у првом реду Француска, које су своје дворце ставиле у функцију културне дипломатије и туризма, дође до одрживих решења за коришћење српских двораца када они буду рестаурирани. Тиме би се добили репрезентативни, финансијски самоодрживи објекти и здања, који би могла да буду културни понос и туристички потенцијал Србије.