Barba u političkoj buri

Cane je objavio knjigu pesama i tiraž je rasprodat. Lepa vest – knjige se još čitaju. Ali kada pomenuti Zoran Kostić, legendarni fronmten benda „Partibrejkersi”, napusti emisiju „Utisak nedelje”, onda to postaje ne samo prvorazredna vest u medijima već i omiljena trač partija na društvenim mrežama. Pitanje nedelje glasi: Zašto je Cane napustio studio?

Nema Cane preteranog smisla za marketing, iako se oko njega širi mitomanija, što je svojevrsni apsurd, jer je roker i pesnik poprilično povučen čovek, sa sjajnim smislom za analizu tzv. društvenopolitičke situacije i ništavnog sveta koji nas okružuje. Podseća na rokenrol Diogena, s tim da ne živi u buretu.

Ovde je reč o nečem drugom. Napuštanje studija kultne emisije „Utisak nedelje” i tenzija između Olje Bećković i Caneta, koja se emitovala već u uvodnim kadrovima, zasenila je u potpunosti činjenicu da je Cane izdao knjigu poezije „Ukrštene reči”.

Rasturač žurki, ovoga puta emisije, verovatno se sporečkao sa Oljom pre početka emisije, što, uzgred, nije naročito teško, i nastala je prava ujdurma na internet magistrali. Da Cane nije počeo da radi za Vučića? Naravno da nije, ima čovek pametnija posla. Međutim, u vreme površnosti, kič se podrazumeva, iks ili nekadašnja tviter svetina, plus stanovnici galaksija „Fejsbuk”, „Instagram” i „Tiktok”, skloni su olakom formiranju prekih sudova. Potom sledi streljanje.

Ima mnogo sličnih, neshvaćenih sudbina. Vlado Georgijev, recimo, ukotvljen u Herceg Novom, sa kopnenom ispostavom u Beogradu. Retki su oni koji ga ne vole. Možda mu je otac bio oficir Titove vojske ili neki predak što ga je iz prostora zarobljene makedonske visoravni doveo do mediteranske širine. Otuda valjda njegova povremena edipovska pobuna, želja za slobodom umesto čina da je stvori.

Vlado je vrhunski pop kantautor, sa sjajnim hitovima, i uz Željka Joksimovića verovatno jedini frajer odavde koji bi, da je kojim slučajem Amerikanac ili Englez, bio svetska muzička faca. Tim pre su njegove tviter, a potom iks objave bile obavezno štivo i za njegove obožavatelje i za mrzitelje. Ali za razliku od Željka, koji poseduje specifičnu valjevsku amorfnost, Barba je neprilagođen. Valjda zbog nepregledne pučine koja ga dezorijentiše.

Barba voli more i ploveći jedrilicom učinilo mu se da je Zemlja ravna ploča. Nikako da zaplovi nizbrdo. Toliko je bio protiv vakcina tokom kovida da su svi drugi u poređenju s njim bili sve sami agenti Svetske zdravstvene organizacije.

Sve se to opraštalo Barbi jer su ga jednako nervirali i naprednjaci, valjda svi kod kuće imaju globus i idu redovno na vakcinaciju, pa je među građanskom opozicionom elitom imao status poželjnog buntovnika. Bio je aboliran od svih nestašluka, jer je bio egzotični začin koji je toliko nedostajao politički ekstrakorektnim građanistima.

Na Barbu očigledno preterano utiče slan pršut i vrelo sunce, pa su ga njegovi internet sukobi sto puta naveli na zlo, da parafraziram jednu od njegovih balada. Ili, đavo mu nije dao mira, pa se našao u političkoj buri, čak i kada je sa palube sišao na kopno. Udario je žestoko po listu „Danas”, svojim dojučerašnjim obožavaocima i pokroviteljima, jer mu se nije dopalo izveštavanje o terorističkom napadu u Moskvi. Dugogodišnje savezništvo je odmah prekinuto. Da se razumemo, Barbini iks rafali po listu „Danas” komotno ga mogu odvesti do javnog tužioca, ali njegov sukob sa dojučerašnjim političkim istomišljenicima samo potvrđuje licemerje, a još više banalnost takvih prijateljstava.

Do juče nestašni moreplovac i pop ikona, postao je odjednom istrošeni talenat. Ekspresno, iz opozicionih fioka, nemaju ih izgleda samo vladajući momci, izvađeni su neki papiri o biznisu čije niti valjda dovode do srpskih političkih bosova, što je značilo da Barbu treba potpuno diskreditovati. Muzički kritičari mogli bi da kažu da su mu pesme jednolične i valjda zato savršene, kao kućice u gradiću Pejton, da su to iste pesme sa različitim naslovima, ali će mnogo više njih reći da su one vanvremenske i da će se slušati i onda kada Barba bude krenuo u lov na veliku ribu. To jest kada bude starac na moru.

Čitava galerija poznatih likova proživela je sličan efekat toplog zeca, ne shvatajući da su samo upotrebna vrednost političkih elita i njihove partijske vojske stacionirane na internet kotama. Kada ih potroše, bacaju takozvane javne ličnosti na meni krvožedne javnosti. Salveta tamo nema.

Gde večeras peva Milan Topalović Topalko? Na Pinku? Čisto sumnjam. Nekadašnja zvezda Granda Saše Popovića i pobednik prve sezone rijalitija „Farma” u produkciji Željka Mitrovića iznervirao se što je njegov nastup na RTS-u, kada ga se konačno dokopao, prekinut još jednim istorijskim obraćanjem javnosti Aleksandra Vučića. U Topalku se probudio iznenadni bunt i želja za društvenim angažmanom. Zar ćeš ti, Vučiću, da mi upadaš u pesmu? I hajde što je pevač već sutradan u opozicionim medijima i među iks zajednicom proglašen za heroja koji se sa rubrike estrada preselio na panteon političkog formata, već su ga svi živi kritičari narodnjaka, Pinka i rijalitija, kao izvora svih zala u ovoj zemlji, inaugurisali u novog elitističkog gurua. Zabluda je da su oni očarani Topalkovim glasom, čovek inače odlično peva, već mogućnošću da će on privući glasove onih koji su ga na svadbama i krštenjima kitili evrićima po čelu. Svaki glas je važan, a naročito Topalkov. Oni koji su ga do juče prezirali, objavili su da je rođen novi Pavaroti.

Vođen pragmatičnom logikom da mu je Vučić upropastio mogućnost za tezgu više, Topalko se zaista uživeo u novog junaka opozicione scene. Odmah je postao ekskluzivan gost na televizijama i portalima koji su ga do juče duboko prezirali, dok ga je Vučić dodatno vinuo u nebesa, najavljujući na mitingu u Šumicama da će se i protiv njega, ako treba, boriti i pobediti.

Slavni teniser Janko Tipsarević bio je u publici i tapšao. Podržao je Vučića i odmah na sebe navukao žestoki bes protivničkog političkog tabora. Da im se priklonio na njega bi se obrušili naprednjaci. Ni jedni ni drugi ne bi imali milosti. Ili si sa nama, ili protiv nas, to je jednačina epohe površnosti i rijaliti stvarnosti u kojoj i moćni šef države analizira Topalkovih petnaest minuta slave.

Onaj ugledni pojedinac ili anonimus, sasvim je svejedno, koji nije ni sa jednima ni sa drugima, nalazi se na brisanom terenu. Što će reći, taj je već avansno stradao!