Institucije srpske hirurgije

Redovni profesor dr Aleksandar P. Simić, šef Katedre hirurgije sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, Univerzitetskog kliničkog centraSrbije, i Aleksandar M. Mandić iz Centara za izdavačku, bibliotečku i informatičku delatnost Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – autori su monografije Hronika hirurške klinike u izdanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Želja autora je bila da se i na ovaj način izrazi velika zahvalnost i beskrajno poštovanje svim korifejima koji su postavili temelje srpske hirurgije, ali i bardovima koji su svojim neizmernim trudom, časno i ponosito izneli breme tradicije i osmislili našu hirurgiju kakvu danas poznajemo.

Ova monografija u suštini predstavlja bogato dokumentovanu romansiranu hroniku fascinantnog istorijata Hirurške klinike i Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao dve fundamentalne institucije srpske hirurgije.

 Iako autori skromno smatraju da je treba posmatrati kao osnovu ili motiv za neki budući ozbiljan istraživački naučni rad, činjenica je da ova monografija popunjava ogroman jaz koji je postojao u oblasti medicinske istoriografije u nas. „Prošlost su stepenice na koje smo se danas popeli da bi sutra bolje videli”, konstatovao je pre pola milenijuma jedan od očeva hirurgije veliki Ambroaz Pare. Hirurgija današnjice svakog naroda ima ogromno i veličanstveno nasleđe koje je u opasnosti da bude zaboravljeno, i ako hirurzi žele da budu posmatrani na način na koji to iskonski zaslužuju, ova profesija zahteva daleko bolje razumevanje svojih prethodnih iskustava. Iz tog razloga se i stvorila potreba za jednom ovakvom monografijom koja je imala želju da prikaže veličinu i značaj srpske hirurgije i plejade velikana koji su je stvorili.

Dodatni raison d’être ovemonografije s ponosom je inspirisan velikimi nacionalno važnim jubilejom, stogodišnjici Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ograničenost pouzdanih izvora

Osnovni cilj ove monografije bila je velika želja da se otrgne od zaborava i ponovo osvetli istoriografija nastanka i razvoja Hirurške klinike Opšte

državne bolnice u Beogradu i Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta u

Beogradu, posmatrajući ih kao neodvojive i sinhronizovane celine.

Po završetku Velikog rata hirurzi sa ogromnim stručnim iskustvom okupljeni oko Hirurške klinike postaviće temelje organizovanog razvoja hirurške naučne misli i prakse u srpskom narodu.

Okolnosti koje su dovele do nastanka i razvoja Hirurške klinike, te posledično Katedre za hirurgiju date su hronološki, kao i značajni trenuci našeg društva tog vremena prikazani su kroz kratke priče o njihovoj međusobnoj povezanosti.

Istaknuto je i da su neki od tih, ponekad i anegdotalnih događaja, značajno

uticali ne samo na srpsku hirurgiju već na njenu sveukupnu istoriju.

Poseban akcenat je dat na ličnostima samih hirurga, pre svega u svetlu njihovih fascinantnih profesionalnih uspeha, ali i kroz njihova opšta interesovanja, što monografiju čini veoma zanimljivom za čitanje i daje joj životnost inače

nesvojstvenu ovakvim delima.

U monografiji se ističe prevashodni značaj dva monolitna profesora i hirurga, dr Vojislava Subotića i dr Milivoja Kostića. Prvog kao osnivača Medicinskog fakulteta, oca moderne srpske hirurgije i ličnosti koja je ostavila neizbrisiv trag u naučnom i društvenom životu Srbije. Drugog, kao utemeljivača brojnih novih hirurških procedura i velikana koji je preko tri turbulentne decenije bio vodeća ličnost srpske hirurgije.

Proces prikupljanja istorijske građe i dokumentacije za ovu monografiju bio je otežan ograničenim brojem pouzdanih izvora, kao i nedovoljnom količinom prethodnih dela koja su obrađivala ovu tematiku.

Neizostavno se nameće pitanje zašto se o istoriografiji hirurgije i hirurških velikana, ali i lekara uopšte u našoj zemlji, posebno pre Drugog svetskog rata, nedovoljno i retkopisalo.

Razlozi su naravno mnogobrojni, od društvenih, preko intelektualnih do političkih, ali su oni svakako veoma udaljeni od bilo kakvog racionalnog opravdanja. S druge strane, glavni izvori validnih podataka u izradi ove monografije za period do pedesetih godina 20. veka, dobijeni su korišćenjem digitalizovanih

arhiva pre svega lista Politika, ali i drugih međuratnih novina kao što su Vreme, Pravda i Ilustrovane novine. Od značaja su takođe bile i monografije i spomenice objavljene između dva svetska rata, kao i dela koja su publikovana u poslednje tri decenije.

Rasvetljene nedoumice

Značaj ove monografije se između ostalog ogleda i u činjenici da je na tehnički odlično obrađenih 220 strana u tvrdom povezu publikovano oko 200 slika, od

kojih je prvi put u našoj istoriografiji prikazan veliki broj originalnih

(Foto:grafija hirurga, događaja i dokumenata u vezi s razvojem srpske hirurgije, kao i fotografija i planova zdanja u kojima su se od svog osnivanja razvijali Hirurška klinika i Katedra hirurgije. Takođe su prvi put tačno datirani značajni trenuci u nastanku i razvoju srpske hirurgije, čime su rasvetljene pojedine nedoumice koje su do danas postojale.

Tendenciozno je većina fotografija, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, kolorisana ne samo iz estetskih razloga već i kako bi se približila sva lepota i realnost datog perioda. Treba istaći da je profesor Simić glavni urednik nedavno objavljenog i u stručnoj javnosti visoko ocenjenog udžbenika za integrisane akademske studije medicine Hirurgija sa anesteziologijom, a da je zajedno sa svojim pokojnim ocem, ortopedskim hirurgom i profesorom univerziteta Petrom V. Simićem objavio zapaženu knjigu Istorija hirurgije, koja je bila dobitnik Nagrade grada Beograda iz oblasti medicine za 2008. godinu.

Važno je napomenuti i da gospodin Mandić već više od decenije učestvuje u

tehničkoj obradi većine izdanja u veoma bogatoj izdavačkoj delatnosti

Medicinskog fakulteta u Beogradu.Da zaključimo, čini se da je upravo taj srazmer delovanja autora monografije, između višedecenijske posvećenosti

najsavremenijem razvoju hirurške prakse, prenošenja znanja studentima i

istovremenog rasvetljavanja slavnih stranica istorije hirurgije, upravo nastavak istog puta koji su utrli naši slavni hirurzi poput profesora

Subotića i Kostića.Kako to Gustav Maler primećuje, „tradicija je prenošenje vatre, a ne klanjanje pepelu”.

*Publicista istoriograf