General gradi „nove Koštuniće”

Ravna gora – Čitavu deceniju je ravnogorsko selo Koštunići bilo posebna poslastica za turiste, znatiželjnike i novinare. Najpre kao prvo ekološko selo u Srbiji u kojem su nicale fabrike zdrave hrane i pića, komforni vajati, etno-kuća sa preljama i tkaljama koje su tu stvarale, kačara-muzej etnoloških znamenja... Ime sela bilo je kao sinonim za dobar odmor u prirodi, odličnu kuhinju, jednom rečju, za mesto u kojem „ima šta da se vidi i doživi”. Potom je sve najpre utihnulo, a onda počelo da stagnira i propada, sve dok Koštunići ponovo nisu postali ono što su nekada bili – selo „bogu iza leđa”. Uloženih 15 miliona dolara, najvećim delom, postalo je mrtav kapital.

Period procvata vezuje se za direktora „Jugoimporta SDPR” generala Jovana Čekovića, i ulaganja koja je ta firma imala u Koštunićima, kao i što se početak kraja tog zlatnog doba poklopio sa njegovim odlaskom sa direktorske funkcije.

– Posle nekoliko godina, Udruženje domaćina Srbije, na čijem sam čelu od njegovog osnivanja, ponovo je stalo na noge i odlučili smo da sa sunčane strane Tomovića brda, gradimo „nove Koštuniće”. To će mi pomoći da lakše prebolim ono što se desilo i još se dešava na severnoj padini brda. Poslednje što smo bili planirali da tamo uradimo bio je zdravstveni dom sa hipobaričnom komorom, a upravo smo tim objektom otpočeli gradnju novog zdravstveno-turističko-proizvodnog centra – kaže za „Politiku” Čeković, koga smo zatekli na novom gradilištu, na kome su majstori upravo okončavali ukrovljavanje budućeg centra za fizikalnu terapiju reumatskih bolesnika. Prema planu, već na proleće će ugostiti prve pacijente. Uz zdravstvene prostorije, pod krovom su i četiri apartmana, a pridodaće im se još 20 komfornih vajata na južnoj padini.

Uporedo sa ovim, milanovački „Proting” radi na projektu zgrada i opreme za proizvodnju bio-hrane, a reč je o pogonima sličnim onima koji već postoje na kilometar-dva udaljenosti. Kada započne proizvodnja, tržištu će se odavde godišnje isporučivati 50 tona rakije, 110 tona marmelade, džema i pekmeza 20 tona meda, jabukovo sirće, pečurke, flaširana planinska voda... Predviđa se da će 70 odsto produkcije biti plasirano u izvoz, budući da inostrani kupci visoko cene voće i povrće, a naročito šumske plodove, koji se dopremaju sa područja Srbije.

Na naše pitanje zašto se dupliraju kapaciteti, kad gotovo sve to isto postoji u komšiluku (istina, proizvodnja u „Etnoartu” je svedena na minimum), Čeković odgovara:

– Ima onih koji mi savetuju da kupimo tu fabriku, koja će se uskoro opet naći na licitaciji, ali treba znati da je ona predmet višegodišnjeg sudskog spora, da je njen većinski vlasnik jedna firma iz Atine. Ne verujem da će iko kupiti „Etnoart” pre okončanja spora, a kad će to biti, teško je prognozirati.