Čudesna moć prirode

Ne može se desiti da ne primetim rascvetale grane voćke, da u prolazu ne stanem pored ili ispod tog bleštavog srebrnog runa, da širokim pogledom, bez treptaja, ne pomilujem tu lepotu, da duboko ne udahnem miris tog novog života, da u srcu i duši ne osetim silno pulsiranje bezgranične moći prirode.

Dobro znam: pre 80 godina cvetanje voćki bilo je u maju. Jedva smo čekali taj mesec da progledamo širokim očima. Prve šljive za jelo stizale su u vreme kad smo polazili u školu. Pre 40 godina april je bio mesec tog bajnog preobražaja prirode. Danas je to mart. Danas se rakija od šljiva peče u septembru, kad su pre 80 godina tek sazrevale. Kalendar je u velikom raskoraku sa klimatskim promenama. Pedeset dana (30 u novembru i 20 u decembru) surovo se mrznemo dok ne počne kalendarska zima.

Sve ovo govorim kao svedok. Ali ne kao pasivni posmatrač svih ovih cikličnih promena, odnosno nastajanja i nestajanja, nego kao aktivni učesnik. Gajim voćke, onoliko koliko može da stane stabala u dvorište pored kuće, u svakom plodu vidim svetinju, jer sam odgajen na voću koliko i na hlebu, u svakom njihovom cvetanju i rađanju vidim i svoje ponovno rađanje, bolujem njihove bolesti i tako trajem, trajem... sa njima. Još nijedna voćka koju sam zasadio i pre više od 40 godina nije prestala da rađa. Prestaće, jednog dana. I to je prirodno. Život će se nastaviti. U tome je njegova lepota. I čudesna moć prirode.

Radomir Jovanović,

Žiča