Stra­da­nje je deo srp­skog iden­ti­te­ta

Ako že­li­mo da srp­sko ime ne pro­pad­ne, du­žni smo da se bo­ri­mo za na­šu svest u pro­šlo­sti, ži­vot te sve­sti u sa­da­šnjo­sti i ži­vot po­ko­lje­nja ko­ja tek tre­ba da upam­te ono o če­mu go­vo­ri­mo. Neo­d­go­va­ra­ju­ći od­nos pre­ma srp­skim žr­tva­ma je po­vre­da i po­ni­šte­nje srp­skog iden­ti­te­ta, ne­ke su od po­ru­ka sa ju­če­ra­šnje kon­fe­ren­ci­je u or­ga­ni­za­ci­ji udru­že­nja „Ja­dov­no 1941”, a na te­mu Da­na se­ća­nja na žr­tve pri­hvat­nog lo­go­ra Ze­mun, ko­ji se obe­le­ža­va dru­ge su­bo­te u ma­ju.

Na sku­pu je re­če­no da su vla­sti Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske (NDH) u ma­ju 1942. po­če­le sa pri­ku­plja­njem i tran­spor­tom Sr­ba sa Ko­za­re, Ba­ni­je, iz Bo­san­ske Kra­ji­ne, Kor­du­na, iz Vi­še­gra­da, a Nem­ci su isto či­ni­li sa Sr­bi­ma iz Ra­ške obla­sti, KiM i Ni­ša u Pri­hvat­ni lo­gor Ze­mun, ko­ji se na­la­zio na be­o­grad­skom Sta­rom saj­mi­štu. Pod­se­ti­li su na či­nje­ni­cu da je srp­ski na­rod na ovom me­stu sa­bi­ran sa svih nje­go­vih ba­šti­na u pe­ri­o­du od ma­ja 1942. do ju­la 1944. Te­la ubi­je­nih su pre­vo­že­na konj­skim za­pre­ga­ma na gro­blje u Ze­mu­nu, gde su po­ko­pa­va­na na vi­še raz­li­či­tih me­sta. Po­sle ra­ta, te­la žr­ta­va su eks­hu­mi­ra­na i bez iden­ti­fi­ka­ci­je sa­hra­nje­na u za­jed­nič­ku grob­ni­cu na je­vrej­skom de­lu ovog gro­blja. U njoj po­či­va vi­še od 6.000 Sr­ba, ve­ći­nom že­na i de­ce. Sa­vez bo­ra­ca NOR-a iz Ze­mu­na, 1957, po­di­gao je spo­me­nik na ko­me pi­še: „Žr­tva­ma fa­ši­stič­kog te­ro­ra 1941–1944”. Kroz Pri­hvat­ni lo­gor Ze­mun, pre­ma po­da­ci­ma Ko­mi­si­je za utvr­đi­va­nje zlo­či­na oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­ča u sa­op­šte­nju 87 iz 1946, pro­šlo je iz­me­đu 90.000 i 100.000 lju­di, a na­stra­da­lo ih je oko 40.000 – od to­ga 7.000 Je­vre­ja i Ro­ma, 17.000 ži­te­lja ta­da­šnje oku­pi­ra­ne Sr­bi­je, 10.000 Sr­ba iz Li­ke, Ba­ni­je, Kor­du­na, Bo­sne i sko­ro to­li­ko iz Sre­ma.

Fi­lo­zof Bo­go­ljub Ši­ja­ko­vić is­ta­kao je da je stra­da­nje deo na­šeg iden­ti­te­ta.

„U no­vi­joj isto­ri­ji srp­ski na­rod se ne­volj­no ubro­jao me­đu ne­ko­li­ko na­ro­da sa pro­cen­tu­al­no naj­ve­ćim voj­nim i ci­vil­nim žr­tva­ma. Vi­še­mi­li­on­ske srp­ske žr­tve u oslo­bo­di­lač­kim i od­bram­be­nim ra­to­vi­ma, ne­ko­li­ko ge­no­ci­da i var­var­ske od­ma­zde nad srp­skim na­ro­dom, pri­nud­ni eg­zo­du­si i se­o­be, stra­ne oku­pa­ci­je i na­met­nu­te dik­ta­tu­re, eko­nom­ske blo­ka­de, ’hu­ma­ni­tar­no’ bom­bar­do­va­nje, sva ta pat­nja, stra­da­nje i bol ogrom­nog isto­rij­skog is­ku­stva uči­ni­li su da etos žr­tve i pod­vi­ga po­sta­ne deo na­šeg iden­ti­te­ta”, ka­zao je on. Upo­zo­rio je na to da ako or­ga­ni­zo­va­no i in­sti­tu­ci­o­nal­no ne ga­ji­mo po­što­va­nje pre­ma to­me, on­da to zna­či da po­ri­če­mo sop­stve­ni iden­ti­tet.

„Mi još uvek ni­smo ja­sno de­fi­ni­sa­li ge­no­cid nad Sr­bi­ma u 20. ve­ku i zbog to­ga ne­ma­mo od­go­va­ra­ju­ći od­nos pre­ma srp­skim žr­tva­ma. Ne­ma­mo me­mo­ri­jal­nu usta­no­vu spo­men-srp­ske žr­tve, usta­no­vu ko­ja bi po svom sa­dr­ža­ju bi­la me­mo­ri­jal­na i mu­zej­ska, ar­hiv­ska i do­ku­men­ta­ci­o­na, na­uč­no­i­stra­ži­vač­ka i obra­zov­na. A po svo­joj nad­le­žno­sti cen­tral­na usta­no­va za sve dru­ge slič­ne usta­no­ve”, uka­zao je i na­veo da je po­treb­no, da bi­smo ostva­ri­li ovu ide­ju, da se oslo­bo­di­mo ide­o­lo­škog pri­stu­pa Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, ko­ji je srp­sko stra­da­nje u NDH, i ne sa­mo ta­mo, ozna­čio kao an­ti­fa­ši­zam, a ma­sov­no stra­da­nje, po­grom, po­kolj i ge­no­cid nad Sr­bi­ma kao fa­ši­zam.

So­ci­o­log Slo­bo­dan An­to­nić na­veo je da 65 go­di­na ži­vi u Be­o­gra­du i da ni­je znao za ma­sov­nu grob­ni­cu u Ze­mu­nu. Re­kao je da je po­sto­ja­la kul­tur­na po­li­ti­ka za­bo­ra­va, ali osim jed­ne oči­gled­no zle na­me­re, ka­da je ta stvar u pi­ta­nju, po­sto­ji i na­ša ne­za­in­te­re­so­va­nost i rav­no­du­šnost. „Ka­da je reč o kul­tu­ri se­ća­nja, ona mo­ra da bu­de, iz­me­đu osta­log, i re­zul­tat kul­tur­ne po­li­ti­ke i za­to je ovo isto­vre­me­no i apel na na­še vla­sti, pre sve­ga, grad­ske, da na od­go­va­ra­ju­ći na­čin obe­le­že ovu ma­sov­nu grob­ni­cu. Me­sto na ko­me se ona na­la­zi je je­vrej­sko gro­blje i mo­že stvo­ri­ti sa­svim dru­ga­či­ji uti­sak o to­me ko su žr­tve u njoj”, na­veo je An­to­nić i do­dao da bi, za po­če­tak, po­sta­vlja­nje jed­nog pra­vo­slav­nog kr­sta sim­bo­lič­ki po­ka­za­lo ko su lju­di ko­ji su na ovom me­stu po­ko­pa­ni.

Te­o­log Dar­ko Đo­go oce­nio je da su, na­kon 1945, po­sle­di­ce kul­tur­ne po­li­ti­ke ko­ju je vo­di­la SFNRJ, a ka­sni­je SRJ, sa­vr­še­no iden­tič­ne kao da ih je vo­di­la NDH.

„Sr­bi se i da­lje de­le, re­gi­o­nal­no raz­mi­šlja­ju, kao da smo u ne­kom vo­zu, ko­ji tre­ba da kre­ne za Ja­se­no­vac, pa nas sta­vlja­ju u va­gon za bo­san­ske, cr­no­gor­ske, sr­bi­jan­ske, voj­vo­đan­ske Sr­be. A ka­da do­đe­te u Ja­se­no­vac, pot­pu­no je ne­va­žno, svim Sr­bi­ma iz svih va­go­na je na­me­nje­na ista sud­bi­na”, re­kao je Đo­go. Do­dao je da je od­nos pre­ma pre­ci­ma uvek od­nos pre­ma po­tom­ci­ma.

Go­vo­re­ći o Pri­hvat­nom lo­go­ru Ze­mun na Sta­rom saj­mi­štu, isto­ri­čar Ne­ma­nja De­vić, re­kao je da je je­dan od ste­re­o­ti­pa da je to bio sa­mo je­vrej­ski lo­gor. Lo­gor na Sta­rom saj­mi­štu, is­ta­kao je, ni­kao je na jed­noj pred­rat­noj lo­ka­ci­ji, a do nje­go­vog us­po­sta­vlja­nja do­šlo je u pe­ri­o­du ustan­ka srp­skog na­ro­da i stra­vič­nih ne­mač­kih od­ma­zda. Do­dao je da se na­la­zio na te­ri­to­ri­ji biv­še NDH i bio je is­klju­či­vo u in­ge­ren­ci­ja­ma ne­mač­kih uprav­nih or­ga­na u Sr­bi­ji, a da je ovaj lo­gor u ne­kom pe­ri­o­du bio i me­sto rom­skog stra­da­nja. Is­ta­kao je da je po­seb­no va­žno što su u ovaj lo­gor do­vo­đe­ni lo­go­ra­ši iz Ja­se­nov­ca i Sta­re Gra­di­ške.

Mo­li­tve­no sa­bra­nje u su­bo­tu

Po­vo­dom 80 go­di­na od za­tva­ra­nja Pri­hvat­nog lo­go­ra Ze­mun na­ja­vlje­no je, ju­če na kon­fe­ren­ci­ji, da će u su­bo­tu, 18. ma­ja, bi­ti upri­li­čen mo­li­tve­ni skup, uz bla­go­slov pa­tri­jar­ha Por­fi­ri­ja. U Hra­mu ma­na­sti­ra Sve­tog Ar­han­đe­la Ga­vri­la u Ze­mu­nu bi­će odr­ža­na za­u­po­ko­je­na li­tur­gi­ja žr­tva­ma stra­da­nja ovog lo­go­ra, a za­tim sle­di kr­sni hod do ma­sov­ne grob­ni­ce na je­vrej­skom gro­blju, pa­ra­stos i po­men žr­tva­ma, kao i kra­tak isto­rij­ski čas.