Vizantijski svet

Od 30. oktobra do 2. novembra, u Beogradu je održan treći Srpsko-bugarski naučni simpozijum vizantologa i medijevalista, prvi put u organizaciji Vizantološkog instituta SANU. Skup je organizovan u saradnji sa Institutom za književnost Bugarske akademije nauka, pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Od prvog srpsko-bugarskog naučnog simpozijuma posvećenog mestu i ulozi dve države u okviru „Vizantijskog komonvelta” proteklo je skoro 20 godina. Iako treće po redu, ovogodišnje okupljanje je prvi put imalo tematski karakter, pa je i naziv skupa bio „Srpsko-bugarska uzajamnost u vizantijskom svetu 13. veka”. O značaju ovog naučnog skupa govori i činjenica da su u njemu učestvovali vodeći stručnjaci iz raznih oblasti: istoričari, arheolozi, istoričari umetnosti, jezika, književnosti, muzike i, uopšte, kulture srednjeg veka ovih zemalja.

Na simpozijumu su podneta 34 saopštenja srpskih i bugarskih naučnika, a akcenat je bio na periodu koji obuhvata vreme od pada Carigrada 1204. godine do obnove carstva 1261. godine, koji je i označen kao period presudan za obe države i njihove međusobne društvene, političke i kulturne odnose.

Učesnike skupa pozdravili su akademik Nikola Tasić, potpredsednik SANU, i ambasador Bugarske u Srbiji Georgi Dimitrov, uz pozdrave predsednika Bugarske, poželevši uspešnu naučnu saradnju i ističući da ovakvo bilateralno okupljanje naučnika doprinosi svakako i očuvanju dobrih odnosa dveju susednih država.

O značaju, ciljevima i rezultatima ovog naučnog okupljanja, kao i o statusu vizantologije kao naučne discipline u Srbiji, za „Politiku” govori prof. Ljubomir Maksimović, dopisni član SANU, direktor Vizantološkog instituta SANU, i kopredsednik programskog odbora ovogodišnjeg skupa.

– Naša vizantologija ima nepromenjen, visokorangirani status u svetu. Kao naučna disciplina, ona se u našoj zemlji prati i više nego što bi čovek poverovao. Smem otvoreno da kažem, vlada dosta rašireno uverenje, kod onih koji vode brigu o razvitku nauke u ovoj zemlji, kada je reč o humanističkim i istorijskim naukama, da naša vizantologija ima značajne rezultate, i da danas dostojno nastavlja vreme u kojem je vezivana za ime Georgija Ostrogorskog.

Profesor Maksimović je objasnio zašto je za nas upravo 13. vek važan kada je reč o životu, odnosima i uticajima Srbije i Bugarske u vizantijskom svetu.

– Bugarska i Srbija se u 13. veku nalaze u jednom prelomnom vremenu veza i uzajamnosti. Ali one imaju i sopstvene puteve razvoja u vizantijskom svetu tog vremena. Njihova međusobna sličnost je vrlo podsticajna za naučna istraživanja. U tom stoleću, u kome kroz njegov veći deo Vizantije formalno i pravno nema, vizantijski svet i dalje veoma živo utiče na ključne promene u obe zemlje. Treba se samo podsetiti na pitanje Bugarske patrijaršije u 13. veku, i na pitanje srpske državnosti i crkvene samostalnosti.

Dakle, postoji mnogo dodirnih tačaka. Sudbina ovih zemalja je bila veoma isprepletena, bilo da je reč o sukobima, mirnim epohama, kulturnim mešanjima i uticajima, a sve se to naravno odvija, pod jednom zajedničkom, vizantijskom kapom, jer obe zemlje pripadaju onome što nazivamo vizantijskim kulturnim krugom – dodao je prof. Maksimović.

On je takođe naglasio da su u 13. veku nastali mnogi od naših najvećih spomenika vizantijskog profila, među kojima neki pripadaju svetskoj baštini koju štiti Unesko.

Ljubomir Maksimović ističe da Vizantološki institut SANU vodi i projekat koji će trajati do 2010. godine, pod nazivom „Vizantijski svet u promenama od 10. do 13. veka”,pa je i ovaj skup deo tog većeg projekta. Rezultati ovogodišnjeg skupa će biti objavljeni u naučnim publikacijama Vizantološkog instituta SANU, a prof. Maksimović veruje da će oni biti od velike koristi mnogima koji se bave ovom naučnom problematikom, posebno izdvajajući Grčku, Rusiju, Nemačku, Austriju, SAD, Veliku Britaniju i Francusku, kao zemlje sa veoma razvijenom vizantologijom, sa kojima Srbija čak ni u problematičnim godinama skorije prošlosti nije izgubila kontakt i intenzitet naučne saradnje.