Otpočeti pripremame za gradnju nuklerki

Komentari koji su se, nakon susreta dva predsednika Srbije i Francuske Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu, pojavili u nekim medijima u Srbiji po pitanju pravaca razvoja nuklearne energetike u našoj zemlji neadekvatno, pa i pogrešno, tretiraju situaciju i mogućnosti Srbije da gradi nuklearnu elektranu na svojoj teritoriji. A to je za energetiku zemlje izuzetno važno pitanje. Na osnovu 45-godišnjeg iskustva u realizaciji nuklearnih projekata širom sveta i vođenje nuklearne kompanije, koja je bila globalni lider u realizaciji nuklearnih projekata baziranih na USA, nemačkim, ruskim, kineskim i kanadskim tehnologijama, smatram solidnim garantom da se moje ocene mogu smatrati adekvatnim.

Srbija treba da započne sa aktivnim priprema radove na uvođenju nuklearnih elektrana u energetski sistem zemlje, kaže stručnjak za energetiku Đurica Tankosić.

Diskusije da Srbija kadrovski nije spremna za gradnju nuklernih elektrana, takođe, nusu tačne. Za početak realizacije projekta nuklearne elektrane Srbija poseduje kritični nivo „intelektualnih kapaciteta”. Nedostaje nuklearni deo „intelektualnog kapaciteta”, ali se on i u drugim zemljama koje su otpočinjale izgradnju nuklearnih elektrana u početku uvek nadopunjavao spoljnim ekspertima. Takvih stručnjaka za pripremnu fazu je potreban relativno ograničen broj, navodi portal „Energija Balkana”.

Gradnja nukelarki, do određenog stepena, sledi logiku izvođenja kompleksnih mega-inženjerskih projekata. Okvirno se može reći da aktivnosti na realizaciji nuklearno energetskog projekta traju negde između 12 i 14 godina. Pripremni radovi traju četiri plus godine, definisanje vlasničke strukture, izbora tehnologije i proces ugovaranja tri do četiri godine, gradnja od pet do sedam godina, a aktivnosti testiranja i uvođenja u pogon do 1+ godine.

Do početka gradnje i puštanja nuklearne elektrane u pogon će biti više nego dovoljno vremena da se pripremi nedostajući nukleani personal. Tako je to urađeno u NE Krško, kao i u svim zemljama koje su gradile nuklearne elektrane, a nisu bili vlasnici/ nosioci nuklearne tehnologije.

Trenutno u Srbiji ne postoje formalne osnove, niti pripremljena dokumentacija za donošenje rešenja o izboru lokacije, za tip i tehnologiju nuklearne elektrane.

Da bi se do te odluke došlo potrebno je izraditi pregled stanja fizičke i intelektualne infrastrukture, sa pratećim programom – kako tu infrastukturu dovesti na nivo koji IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) preporučuje,obaviti niz analitičkih i istražnih aktivnosti, koje bi ocenile adekvatnost lokacije i definisale infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje nuklearne elektrane u energetskom sistemu Srbije,

opredeliti se za modalitet vlasništva objekta, tip ugovaranja, izgradnje i finansijskog modela realizacije projektan, navodi ovaj portal

SMR smol moluar rekatori nisu sada rešenje za Srbiju, niti su komecijalno provereno tehnološko rešenje. Trenutno je po podatcima IAEA u svetu oko 80 (neki tvrde da postoji i 92) projekata SMR u različitim fazama projektovanja.

SMR nisu, do sada, na Zapadu nigde dobili licencu (dozvolu) za eksploataciju, niti se to može ocekivati u narednih pet do 10 godina.