Klub za one koji sebe ne vide na „Tiktoku”

Evo ima već dve i po godine kako se u našoj novinarskoj poprilično zakorovljenoj bašči pojavio jedan neobičan cvetuljak. Jedva da virka iz zapećka zapuštene, jednooke, namrgođene, servilne ili zavađene oštrozube pitbul terijevske štampe. Iako ga zrak krupnog oka šire javnosti još nije obasjao, on skromno cvati u tišini uvećavajući broj saradnika i čitalaca.

Iza ovog poetizovanog uvoda krije se – internet magazin MPN. Časopis za kulturu i umetnost nastao pre oko dve i po godine. Doneo ga je na svet Milan Peca Nikolić (1957), filmski i televizijski reditelj, scenarista i producent, autor knjige pesama i dva romana. Po njegovim inicijalima ovaj časopis je dobio ime.

Šta je MPN? Peca Nikolić kaže:

– Oduvek mi je smetala malodušnost, obeshrabrenost onih koji tvrde da za ovo ili ono nema publike, da je nastalo doba prostote i prostaštva, da je sve u dekadenciji. Nije tačno. Ta teza ometa  kritičku svest. Nema boljeg deterdženta, nema boljeg usisivača, nema boljeg predsednika... Nije tačno. Nismo pametni i uporni. Hrani publiku dovoljno dugo samo parizerom i ona će vremenom početi da grokće. Serviraj joj ostrige u istom periodu i ona će ti zatražiti i limun ako si ga, nekim slučajem, zaboravio. MPN magazin je moj skromni pokušaj da u okviru svojih mogućnosti opovrgnem defetizam – kaže Milan Peca Nikolić i dodaje da MPN magazin nema zacrtanu uređivačku politiku, niti tematiku:

– Pišemo o svemu što nas zanima, što znamo ili otkrivamo a slutimo da naši čitaoci to ne znaju ili da bi ih moglo zanimati. Postoje samo dva rigidna pravila. Nema dnevnopolitičkih potrošnih tema, a tekstovi mogu da budu dugi tri do šest kucanih strana, tj. šest do 12 minuta čitanja na bilo kom smart uređaju. Može se čitati na mobilnom ili tabletu u prevozu, u pauzi posla, kod kuće na računaru ili televizijskom ekranu.

Ovaj elektronski časopis objavljuje eseje, osobene reminiscencije, portrete ličnosti, kratke priče, poeziju i ponekad intervjue. Redovno ga prati dve stotine čitalaca, a povremeno tri do četiri puta više, publika raste do pet odsto mesečno, bez ikakve reklame. MPN nije zainteresovan za preteranu masovnost, ali nije ni ekskluzivistička publikacija. Generacijski se izdvajaju dve grupe čitalaca: od 20 do 25 godina i,  pretežno, od 40 do 60 godina. Čitani su u zemlji i u regionu, a više od 30 odsto pratilaca je iz kulturnog rasejanja, Evrope i Amerike, uglavnom. Na MPN nas vodi link: https://milanpecanikolic.substack.com/, a tekstovi se mogu slati i na: [email protected] .

– Ukratko, MPN magazin na platformi „Substack”  je svojevrsni klub, stecište za one koji sebe ne vide na „Tiktoku” i sličnom. Pišemo prevashodno srpskom latinicom, zbog generacija u okruženju i inostranstvu koje ćirilicu ne poznaju, ali podržavamo ćirilicu kad god je to smisleno – kaže Nikolić.

Ovaj elektronski časopis razlikuje se od onoga što preovlađuje na našoj novinarskoj sceni. Ne sadrži reklame, komercijalne oglase, niti prikriveno oglašavanje. Nije sponzorisan od korporacija, NVO, kao ni državnih institucija. Ipak, nudi mogućnost da ih čitaoci podrže posle nekoliko meseci, ukoliko smatraju da im je sadržaj dovoljno interesantan i podsticajan da bude podržan. Neka obimnija izdanja, kao što su romani, monografije, konferencije, seminari, u budućnosti biće komercijalni. Pišu zreli pisci koji niti žele niti umeju da se priklone preovlađujućoj mutnoj reci novinarstva koja valja drvlje i kamenje, služi ovima ili onima... niti su takva glasila zainteresovana za ovakve autore.

S jedne strane, na prvi pogled deluje da je MPN izvan vremena, ali na drugi pogled postaje jasno da se i te kako bavi i vremenom kojem smo savremenici, ali na suštinski način. Bitna pitanja sa kojima se čovek suočava su večna.

Peca Nikolić uspeo je da prene iz letargije stvaraoce koji su se sklonili pred bukom i besom pišući još pomalo za svoju dušu, uglavnom knjige. Uspeli su da izbegnu da ih duhovna zabit uzme pod svoje. Ili da ih pregazi plišani buldožer novog vremena. Povukli su se u sebe, ali i raspršili širom zemaljskog šara.

Činilo se da je ovakvo novinarstvo izumrlo. I da, ako vaskrsne, ne bi opstalo. Ali nije tako. Postoje ljudi koji još drže prometejsku vatru, ali i oni – bez kojeg bi takvo pisanje bilo besmisleno – što to vole da čitaju.

– U magazinu je uređivački proces kao u ogledalu, mene kao urednika modeliraju autori, ali i čitaoci. Inspirišu me saradnici, teme i njihov stil pisanja, uostalom i ja sam autor nemalog broja tekstova čije teme biram na bazi intuicije i inspiracije. Od autora tražim da se ne ograničavaju ni u čemu i da pišu samo o onome što vole i poznaju. Od te tačke nisam više demokratičan, vratim im tekst na dublju doradu ili ne objavim. Objavljujemo, naravno, i poeziju i prozu, ali to je drugi par čarapa, tu ne naručujete, niti tražite, nego čekate da se pojavi nešto zaista vredno i neobično. Dobrovoljnost je u svemu presudna. Ko kaže da entuzijazam više ne postoji?! – kaže na kraju Milan Peca Nikolić.

Šta je „Substack”

„Substack” je aplikacija, interaktivna platforma na internetu namenjena piscima, publicistima i novinarima, opremljena korisnim alatima za uređivanje i objavljivanje eseja, članaka pa i obimnijih literarnih dela u formi serija. Nastao je tako što je izvestan broj afirmisanih autora, urednika i novinara koji su pisali za „Njujorker”, „Tajms magazin”, „Vašington post”, „Veniti fer” i slično, osetio potrebu da se oslobodi krutih okvira i mejnstrim novinarstva u raljama političke korektnosti i oproba na tržištu samostalno, ali tako da mogu da naplate svoj rad.