Dinar u slobodnom padu

Za proteklih nešto više od mesec dana, evro je poskupeo za više od  deset dinara. Sa 76,73, koliko je vredeo 1. oktobra, na jučerašnjih 86,99 dinara. Valuta dela ujedinjene Evrope juče u prepodnevnim satima dostigla je čak 87,41 dinar. U Narodnoj banci to je bio znak za uzbunu, pa je ponovo „gasila požar”. Na međubankarskom deviznom tržištu juče je prodala još 12 miliona evra. Tako je kurs evra danas pao na 84,26 dinara.

Uprkos tome što je NBS od početka oktobra prodala ukupno oko 320 miliona evra, slabljenje dinara nije zaustavljeno, ali je sigurno usporeno. Svetska ekonomska kriza u Srbiji za sada se očito reflektuje nervozom na deviznom tržištu. A koliki će kurs biti do kraja godine – niko ne želi da prognozira, ali, po oceni finansijskih stručnjaka, biće dobro ako se evro zaustavi ispod 90 dinara.

Građani veruju da će dinar padati još neko vreme i podsećaju da su banke u Srbiji na prve znake svetske ekonomske krize povećale kamate na kredite, što su osetili na svojoj koži.

Jedan od beogradskih vlasnika menjačnice ne krije da se evro sve više kupuje što objašnjava nervozom zbog svetske krize. „Ljudi prate šta se dešava u Evropi i Americi sa bankama i možda zbog toga kupuju devize, a ne prodaju ih”, komentariše on.

Dinar je počeo da klizi početkom oktobra, „sa kote” 76,73 dinara za evro. Guverner Radovan Jelašić je tada izjavio da se ništa dramatično neće desiti i ako evro bude vredeo 80 dinara. Kamo sreće da se tu i zaustavio, najviše zbog dužnika čiji su krediti preračunati u evropsku valutu. A početkom oktobra guverner je izjavio da će se, na duži rok, evropska valuta vratiti tamo gde joj je i mesto, ostavljajući nas da nagađamo gde je to mesto.

Da bi zakočila dalje kotrljanje dinara nizbrdo, Narodna banka se u oktobru neuobičajeno često i sa relativno visokim sumama pojavljivala u ulozi prodavca evra. Samo u tom mesecu prodala je ukupno 269 miliona evra. Laici bi rekli da je to kočenje skupo koštalo, ali to je samo 4,2 odsto od ukupnog obima deviznog prometa na međubankarskom deviznom tržištu.

Jelašić je zatim rekao da „fleksibilniji kurs dinara stvara prostor za amortizovanje neželjenih poremećaja i za očekivati je da će dinar uploviti u mirnije vode”.

Zatim je nedavno usledila sledeća izjava guvernera: „Kurs nije vlasništvo NBS nego slika stanja privrede i politike u Srbiji”. Kao razloge pada vrednosti domaće valute prema evru, istovremeno kada evropska valuta gubi trku sa američkim dolarom, naveo je spoljne faktore, turbulenciju na međunarodnom finansijskom tržištu, pad likvidnosti, uz porast kamata i marža. To otežava pristup jeftinijim devizama. A u zemlji istovremeno, podsetio je, umesto stezanja kaiša na svim nivoima i veće štednje povećava se potrošnja koja pritiska kurs.

Šta je onda alternativa? Odbrana kursa po svaku cenu? Ali ona je i do sada davala isti rezultat – NBS je ostajala bez rezervi, uz sunovrat nivoa kursa. Druga mogućnost je korišćenje deviznih rezervi za nesmetano funkcionisanje tržišta i obuzdavanje visokog nivoa fluktuacije.

(/slika2)Slabljenje dinara će trajati, ocenjuje dr Jurij Bajec, sve dok se ne definiše aranžman sa MMF-om za smanjenje javne potrošnje i za ekonomsku politiku za 2009. godinu, uključujući i mere države u sprečavanju posledica od svetske finansijske krize. Glavno pitanje, po mišljenju ovog analitičara, nije kurs i inflacija, već kako zaustaviti dalji pad ekonomskog rasta i zadržati nivo zaposlenosti.

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu „kros border” kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu. Uz to, domaće banke sa stranim kapitalom vraćaju kratkoročne kredite svojim majkama u inostranstvu.

Da podsetimo, dinar je od 23. oktobra do 31. oktobra neprestano slabio prema evru, izgubivši 4,83 odsto vrednosti. Domaća valuta je tokom prošlog meseca prema evru bila najjača 3. oktobra, kada se evro menjao za 76,69 dinara. Ove godine dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro.

Jedan naš građanin je nedavno, kada se u banci evro prodavao za nešto više od 86 dinara, na šest meseci oročio 120.000 dinara, uz godišnju kamatu od 12 odsto. Nije hteo da kupuje skupe evre, već poverovao guverneru da se štednja u dinarima više isplati. Ako u aprilu konstatuje da je „pukao”, žaliće se Jelašiću.

B. Dumić

-----------------------------------------------------------

MMF čeka da vlada odustane od povećanja penzija

Odluku o tome hoće li vanredno povećanje penzija od deset odsto ostati na snazi i u narednim isplatama ili će biti suspendovano, kako je preporučio Međunarodni monetarni fond, Vlada Srbije treba da donese do utorka, do kada je delegacija MMF-a produžila boravak u Srbiji, rečeno je juče u vladi.

Delegacija MMF-a, koja u Srbiji od 28. oktobra sagledava makroekonomsku situaciju, predložila je vladi da budžet za narednu godinu projektuje bez vanredne povišice penzija za 10 odsto, koja bi rashode uvećala za više od 50 milijardi dinara.

Računice pokazuju da bi svota sa 351 milijarde dinara, koliko će biti za penzije izdvojeno u 2008. godini, porasla na 411 milijardi, samo po osnovu vanrednog povećanja.

Druga mogućnost za smanjenje javnih rashoda je zamrzavanje zarada u javnom sektoru, i to na svim nivoima već od 1. januara 2009. godine, što će MMF, kako je rečeno, zahtevati ukoliko se penzije ne vrate na nivo bez vanrednog povećanja.

U vladi navode da uštede budžeta postignute na taj način, međutim, ne bi bile dovoljne, pa bi se morale smanjivati i subvencije, kao što su one za poljoprivredu.

Ukoliko vlada prihvati predlog MMF-a, penzije i zarade koje se finansiraju iz budžeta mogle bi u narednoj godini da rastu u skladu sa troškovima života, što ne bi ugrozilo makroekonomsku stabilnost, planirano smanjenje budžetskog deficita i ciljanu inflaciju od osam odsto.

Prema informacijama agencije Beta, ukoliko se unutar vladajuće koalicije postigne politički dogovor i vlada prihvati predlog MMF-a, to ne bi moralo da utiče na isplatu uvećanih penzija u 2008. godini, pošto su sredstva za to obezbeđena prošlonedeljnim rebalansom budžeta za tekuću godinu.

Beta