Šta sledi nakon odustajanja Bajdena od izborne trke

VAŠINGTON – Nakon što je američki predsednik Džo Bajden okončao kampanju za reizbor i podržao potpredsednicu Kamalu Haris za svog naslednika, demokrate sada moraju da sprovedu promenu bez presedana u kasnoj fazi izbornog ciklusa.

Nije slučaj bez presedana da aktuelni predsednik ne ide na reizbor, ali sve ono što okružuje Bajdena, počev od brige za njegovu fizičku i mentalnu sposobnost da obavlja funkciju pa do obima kampanje uvodi Ameriku na do sada neispitanu teritoriju, navodi Politiko.

Bajden je i dalje predsednik Amerike sve dok ne bude inaugurisan novi u januaru, ili dok sam ne odluči da se povuče sa te funkcije u nekom trenutku. On je, međutim, na društvenim mrežama naveo da namerava da završi mandat.

Postavlja se pitanje ko će biti kandidat demokrata da zameni Bajdena. Iako to što je sam Bajden podržao potpredsednicu Kamalu Haris njoj daje veliki podsticaj i vetar u leđa, to još ne znači da je njen izbor siguran, navodi Politiko.

Demokrate će održati konvenciju u Čikagu od 19. do 22. avgusta, a ono što je trebalo da bude "krunisanje Bajdena" sada postaje otvoreno takmičenje na kojem gotovo 4.700 delegata ima odgovornost da izabere Bajdenovog naslednika, piše AP.

Kandidat za predsednika tehnički može postati svako ko dobije najmanje 300, ali ne više od 600 potpisa delegata, a delegati mogu da podrže samo jednog kandidata.

Pošto delegata ima 4.700, to znači da bi broj kandidata mogao da bude 15, ali realno njih će biti mnogo manje, navodi Politiko. Delegati na konvencijama tradicionalno glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama, prenosi Tanjug.