Uslovni refleks

Malo pre sam sišla dole ispred zgrade da bacim smeće u kontejner. Nalazi se osvetljen u maloj ulici u predgrađu Minhena. Ništa posebno, rekao bi čovek, prosta i jednostavna stvar. Pre bi se pitao kakve veze ima jedan kontejner sa životom u inostranstvu? Sada ću Vam reći. Postoji jedan mali trenutak koji se ponavlja svaki put kada otvaram poklopac kontejnera, kada zaustvljam dah očekujući da iz istog iskoči mačka!!! Iz tog istog kontejnera, u toj istoj ulici u predgrađu Minhena, gde se mačke žive isključivo u stanovima sa njihovim gazdama. I gde se nijedna ne šeta šmekerski po svom kraju.

Bez obzira na sve te činjenice, nesvesno i nenadano pojavljuje se uslovni refleks stečen u Beogradu.

Mačka?? Da, mačke, domaće divlje životinje, koje danas po Beogradskim ulicama rasteruju domaći divlji psi, i kojih ima sve manje.

Dok sam bila dete, bilo ih je mnogo više, i stalno su boravile po kontejnerima, jer su oni bili bez poklopca, pa je to bio otvoreni raj za njih. Kada bi neko prošao pored njih, iskakale su preplašene i izbezumljene od iznenadne posete, i bežale u svim pravcima. I svaki put, ama svaki put su uspevale da mene preplaše i izbezume...

Maja meseca ove 2008 godine u Beogradu sam gledala za svojom decom, pitajući se da li će se snaći na ulici gde sam ja odrasla. Išli su sa svojom braćom i sestrama do školskog dvorišta, da se prošetaju, sretnu društvo, pojedu sladoled. Pitala sam se kako će da se snađu, kako će da ih prihvati društvo, i gledala za njima, da prepoznam sebe u njihovim koracima. Videla sam klince koji se smeju pričajući viceve, i koji se raduju trenucima koje provode zajedno. Za neki dan će se ponovo rastati, do sledećeg raspusta će pričati i prevoditi viceve na nemački, kako bi drugarima koji su ovde, u predgrađu Minhena, približili svoje voljene.(/slika2)Dok sam stajala na ulici i gledala za njima, javila mi se jedna mlada cigančica, koja mi je rekla: “ti si velika, imaš dugačke ruke, aj mi izvadi ovu jednu kesu iz kontejnera”. Bože, pitala sam se da li je ovo neka nova životna perspektiva, imati duge ruke. Odmahnula sam glavom i krenula ka kući, a na banderi pored kuće pročitala nalepnicu: “Ova ulica vodi ka Evropi”. Eto, opet sam nešto naučila. Dva putokaza iz Beograda. Samo još da prevedem i pokažem mojim drugarima u predgrađu Minhena...