Grčka suočena s velikom nestašicom vode

Od našeg dopisnika

Atina – Prošle jeseni kao posledica nevremena sever Grčke zahvatile su katastrofalne poplave, ove godine suša zbog koje je u 14 oblasti objavljena vanredna situacija. Zbog istorijski visokih temperatura presušila su prirodna i veštačka jezera u severnim delovima zemlje koji se već suočava sa ozbiljnom nestašicom vode.

Na Atici su u akumulacionim jezerima rezerve smanjene za 50 odsto i ukoliko se situacija bitno ne popravi, vode ima za nekoliko narednih godina. Na ostrvima zalihe su smanjene za 60 odsto te stručnjaci upozoravaju na potrebu usvajanja hitnih mera za pravilno korišćenje resursa kako se glavni grad ne bi suočio s prekidima u snabdevanju koje su pojedine oblasti već iskusile.

„Problem neće sam po sebi nestati jer klimatska kriza uzima maha. Proračuni da će posledice klimatskih promena nastupiti za 20 ili 30 godina više ne važe te narednih godina možemo da očekujemo samo pogoršavanje situacije i učimo da živimo s nestašicom vode”, kaže profesor geologije i kriznih posledica Eftimios Lekas i naglašava da su neophodne mere koje će ublažavati posledice klimatske krize čije posledice nisu samo nestašica vode već i požari, nevreme, suša, ali i poplave.

Imajući u vidu da se zbog klimatskih uslova i strukture tla u Grčkoj podzemne rezerve ili jezera sporo ili gotovo uopšte ne popunjavaju, većina ostrva, ali i Peloponez, poljoprivredna oblast na severu i zapadnom delu, recimo na Krfu, već se nalaze u kritičnoj situaciji. Problem nije samo izostanak padavina već odsustvo trajnih mera za regulisanje problema. Kao primer profesor Lekas navodi i hiperturizam zbog kojeg potrošnja vode na ostrvima drastično raste jer gosti sa Zapada nisu navikli da štede vodu koje imaju u izobilju.

„U eri klimatske krize hitno moramo da usvojimo nacionalni strateški plan korišćenja vodnih resursa, da ustanovimo pravila i prioritete”, kaže Lekas i kao primer navodi neograničenu potrošnju vode u servisima za pranje kola, polivanje bašta... Sem na ostrvima, gde je voda uvek bila dragocena, u velikim gradovima malo ko vodio računa o potrošnji.

Međutim, situacija se drastično promenila. Pikrolimnis Kiklis, jedino slano jezero nedaleko od Soluna, koje je bilo i turistička atrakcija, gotovo je potpuno presušilo, ali mnogo više brine presušivanje izvora koji su služili za navodnjavanje. Poljoprivrednici su ozbiljno zabrinuti jer su već stradali usevi. U nekim oblastima su već na snazi restrikcije, kao recimo u Kato Novrokopi i Drami, oblasti na severozapadu regiona Istočna Makedonija i Tesalije, u dolini istoimene rečice. U parku Agia Varvarasa u Drami, poznatom po izvorima, nizu bazenčića i kanala punih riba, zbog čega je uvršten u listu 60 najlepših u Evropi, voda je praktično presušila i lokalne vlasti razmatraju mogućnost hitnog preseljenja retkih vrsta ptica koje su se tu nastanile. Kako bi se sačuvalo ono malo vode što je ostalo i spasla flora i fauna, na dno jezerceta je postavljen plastični pokrivač. Uvedena je restrikcija vode u noćnim satima, ali ukoliko ne bude kiša i snega koji je zimi karakterističan za ovu oblast, zabrinjavajuće je kako će se živeti dalje. Dramatično je i u Kavali, u letovalištu Ofrini, gde se pijaća voda transportuje kroz mrežu dužine od 20 do 40 kilometara. Po rečima stručnjaka, restrikcije vode će ubuduće postati redovna pojava koja će, ukoliko se ne uvedu mere štednje, sem ostrva i severa zemlje ozbiljno mogla da pogodi i Atinu i druge velike gradove.

Istovremeno, zbog nestašice vode je ugroženo i stočarstvo jer su pojilišta presušila. Međutim, stočari su očajni i zbog kuge koja je zahvatila ovce i koze pre svega u Tesaliji i centralnoj Grčkoj, ali se već proširila na Peloponez pa čak i Atiku. Do sada je bolest registrovana na 40 farmi, zbog čega je uništeno više od 13.000 životinja, uvedena je zabrana kretanja koza i ovaca kako bi se sprečilo dalje širenje kuge malih preživara. U grčkim prodavnicama primećuje se smanjena ponuda fete i odsustvo mesa ovih životinja. Bolest je ozbiljno pogodila farme koje prikupljaju mleko za proizvodnju sira, posebno fete, i ne bez razloga strahuje se od daljeg razvoja situacije. Bolest se ne može preneti sa životinja na ljude niti upotrebom mleka ili sira koji se termički obrađuju, što obezbeđuje sigurnost proizvoda. Međutim, prema evropskim zakonima, sve životinje na farmama gde je virus otkriven moraju biti uništene, nakon čega sledi dezinfekcija i karantin, dakle dugoročne posledice za grčke stočare i privredu.