Zbogom, stari druže

„Jugo” ide „u penziju”, neće se više proizvoditi, pa je red da tim povodom napišem nešto. A i traže ovi moji iz „Politike”. Što ja, kad u novinama ima i starijih i iskusnijih vozača? Ali dobro, Kragujevac je mesto rođenja „temperamentnog štediše”, kako ga je „Zastava” reklamirala s početka proizvodnje krajem 1980.

Kad sam video prvog „juga”, imao sam svega osam godina. Ćale mog druga, inače običan radnik „Zastave”, došao sa ganc novim „jugićem” da sina pokupi iz škole. Svi smo istrčali da vidimo to „čudo” od automobila. I danas se sećam da je bio bele boje.

Deceniju i po kasnije, pred kraj studija, otac mi je kupio crvenog „jugića”, naravno polovnog. Godište – 1989. Bio je to moj prvi auto. Pa, kako onda da budem objektivan, da se ne zamerim čitaocima koji su ga kudili.

Imao je mana, ne mogu da kažem, ali to je više tema za „mašince”. Ja sam u tom automobilu prvi put provozao svoju Dušku, a naša Soka me i dan-danas pita: „Tata, a šta je bilo s našim ’jugićem’?”

Prodao sam ga kad se više nije imalo kud. Dobro je i izdržao nakon 16 godina lomatanja po izlokanim srpskim drumovima. Ali evo i sad, dok pišem ovaj tekst, pitam se kako li se o mom starom drugu, koji me nikad nije izdao, brine klinac koji ga je kupio.

Evo nekoliko činjenica iz bogate i kontroverzne istorije „juga”.

Auto je počeo da se proizvodi oktobra 1980. Do danas je sa „Zastavinih” traka sišlo oko 800.000 komada, a na američko tržište SAD plasirano je ukupno 141.511 „jugića”. Bio je to „posao stoleća”, kad je u saradnji sa američkom administracijom formirana „Jugo Amerika”. Jedan od članova Upravnog odbora te firme bio je i Lorens Iglberger, bivši ambasador SAD u Srbiji.

Izvoz u Ameriku počeo je u leto 1985. godine. Prvu turu Kragujevčani su ispratili kako i dolikuje. Grad je bio okićen jugoslovenskim i zastavama SAD. Brodom „Erika Bolton”, iz luke Bar, „jugo” je plovio za Baltimor. Tamo se prodavao za 3.990 dolara, pa su ga mnogi performeri koristili za svoje predstave.

Stigao je „jugo” čak i do Holivuda. Brus Vilis ga je vozio u „Umri muški 3”, igrao je značajnu rolu i u filmu „Vrana” sa Brendonom Lijem, ali i u „Ko je ubio Monu” sa Denijem de Vitom.

Sve do 1990, kada je izvoz stao zbog ratnih dešavanja i sankcija, hrvatska emigracije je širom SAD podmetala eksploziv na placevima gde se prodavao ponos i dika srpske automobilske industrije.

Kraj priče je blizu, pošto se proizvodnja zvanično prekida 20. novembra, a „Zastavi”, koja, takođe, odlazi u istoriju nakon što ju je preuzeo „Fijat”, ostala je još samo zakonska obaveza da obezbedi delove u kontingentu dovoljnom za sedmogodišnju potrošnju.

Ono, možda za to i nema potrebe, jer delovi za „juga” mogu da se nađu „ispod svake šljive”, u svakoj avliji gde je bio parkiran. Kad se tome doda i nadolazeća recesija, sve mi se čini da će se „jugo” još dugo kotrljati našim putevima.