Festival knjige u gradu pod Bukuljom

Aranđelovac – Idealni vremenski uslovi omogućili su da se svetkovina knjige u gradu pod Bukuljom, održi 17. put u Parku Bukovičke banje pod otvorenim nebom i stoletnim platanima u organizaciji Centra za kulturu, Narodne biblioteke „Sveti Sava” i Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”. Na centralnoj bini, koja je bila smeštena pod platanom kneza Mihaila Obrenovića iz 1867. godine, tokom dva dana održano je šest književnih susreta, dva muzička programa, a na glavnoj stazi u parku u Aleji Živana Saramandića izlagalo je više od dvadeset izdavačkih kuća.

Ovogodišnju svetkovinu knjige otvorio je Petar Živadinović, direktor izdavačke kuće Paideia koji je pohvalio ovakve i slične kulturne ustanove što vode računa da se ljubav prema knjigama koja je i najprirodnija ljubav, sačuva.

– Ovakve manifestacije koje mnogi potcenjuju, ja veoma poštujem jer ljudi u malim sredinama znaju da brane prave vrednosti. Svuda u svetu, pa i kod nas, trgovci odlučuju šta će se objavljivati, ali Paideia to nikada nije prihvatila. Moram da podsetim da kultura ima krovni zakon, imamo Zakon o filmu, pozorištu, pa čak i Zakon o obaveznom primerku publikacija, ali nemamo Zakon o knjizi. Duga je priča zašto ga nema, ali je najvažnije ovde da pokažemo da knjige volimo, da volimo da ih čitamo, da volimo one koji ih pišu i da je čitanje važno za ljudsku dušu isto kao i disanje – istakao je Živadinović.

Prvo je predstavljeno stvaralaštvo književnika Vladana Matijevića (Čačak, 1962), dobitnika nagrade „Beogradski pobednik” za roman „Pakrac”, ali i laureata najznačajnijih književnih priznanja, među kojima su 50. Ninova nagrada i aranđelovačko priznanje „Danko Popović”. Ovom prilikom, brojnoj publici je otkrio da mu je Aranđelovac veoma važan jer je u njemu živeo od 1982. do 1985. godine tokom studija i da je dosta vremena proveo šetajući Parkom.

– Nagrade dosta znače, ali je ipak važnije delo, jer ono znači i posle priznanja. Lično su mi značile dok sam bio mlad pisac, ali znače i danas jer potvrđuju da pripadam ovom vremenu. „Pristaništa”, „Pakrac” i „Sloboda govora” su dosta srodna dela, iako se moje knjige prilično razlikuju jedna od druge. One se bave ovim vremenom, aktuelnim problemima ljudi u Srbiji i govore o običnom čoveku. Piscu sve što doživi znači u nekom stvaralačkom trenutku. Svako moje delo je drugačije nastajalo – rekao je Matijević, književnik koji je objavio 14 knjiga – osam romani, po dve zbirke priča i pesama, kao i knjigu eseja – a većina ih je  doživela više izdanja.

Svoju prvu zbirku poezije „Ukrštene reči” (Laguna, 2023) predstavio je i Zoran Cane Kostić (Beograd, 1964), frontmen grupe „Partibrejkers”. Ove pesme koje su nastajale ceo autorov život jesu ogledalo okrenuto prema čitaocu. One motivišu i pokreću na razmišljanje.

– Svi smo mi svedoci vremena u kojem živimo i drago mi je što sam jedan iz stada koji može nešto da kaže. Da živimo u slobodi, ja se ne bih borio za nju. Pitanje je da li ima slobode ili je ima samo dok se boriš za nju. Živimo zarobljeni u konvencijama, u sistemu, u očekivanjima od nas. Sve što se dešava tera nas da razmislimo malo bolje o toj slobodi i da budemo zahvalni svakom danu u kojem ne moramo nekoga da molimo za nešto. Svakog dana pišeš nešto da bi to izbacio iz glave, da ne zaboraviš što bi rekao nešto autentično, samosvesno, originalno i samo tvoje, tom nekom ko može da ceni sve to. To je mentalna higijena. Od knjige nisam očekivao ništa. Ja sam samo nebeski dostavljač, provodnik jer pre pesme dolazi ti nadahnuće, inspiracija, a pre pesme ništa ne sme. Pesma je glavna. Nema tu nešto kao „moja ličnost da se predstavim boljim nego što jesam”. Svaka pesma ima muziku i nema razlike da li je pisana za bend ili za knjigu – objasnio je Kostić. Njegova zbirka, u kojoj je 147 pesama koje se mogu nasumično čitati i u kojima peva o slobodi, ljubavi, veri, nadi i praštanju, do sada je doživela četiri izdanja.

Drugog dana festivala predstavljeno je književno postojanje beogradskog izdavača Paideia koja svetkuje 30 godina postojanja i uspešnog rada iza koje je ukupni tiraž preko milion primeraka i niz značajnih nagrada i priznanja. Petar Živadinović, direktor, podsetio je da je njihova književna produkcija sačinjena od probranih naslova koji estetski obrazuju savremeni čitalački ukus, ističući da je njegov zadatak bio da objavljuje knjige koje će ljude terati da misle i da ponovo obrazuju svoj čitalački ukus.

Ovom prilikom predstavljeno je i stvaralaštvo Gorana Kojadinovića Koiksa u čijim delima postoji zajednička nit koja se provlači u oblastima filozofije, psihologije, nauke, muzike, slikarstva, metafizike, apsurda, duha, ljubavi i duše uz pomoć njegovih osam umetničkih čula – iluzije, fikcije, ideje, inspiracije, kreacije, intuicije, opažanja i ljubavi. Odlomke je čitala Olivera Kojadinović.

Svoje zbirke poezije predstavili su i dr Dalibor Daničić i Boško Ćirović Škabo.

Događaj je završen multimedijalnom predstavom „Stend Daun” dramskog umetnika Nebojše Milovanovića u kojoj izvodi poeziju i pesme koje veličaju ljubav, porodicu i zajedništvo, donosi lične priče i anegdote, a igra je već 11 godina. Specijalni gosti bili su Neda Nikolić na fruli, Dušan Popović i Stefan Ilić iz grupe „Kalem”.  

Festival knjige je i ove godine pružio uvid u književno stvaralaštvo Srbije i pokazao da je knjiga i dalje jedan od najznačajnijih kulturnih fenomena i pored brzog tehnološkog razvoja. Prateći muzički program i nastup sastava „Tekiart pop i džez” oplemenio je ovu svetkovinu knjige i učinio je interdisciplinarnom.