Mnoge bolesti nastaju zbog naših emocija

Kada je donela odluku da se porodi kod kuće, i to u bazenu, mnogi u njenom okruženju su bili iznenađeni. Ali ona je tu odluku obrazložila time da svako ima neku svoju perspektivu iz koje gleda na stvari i da je to za nju najbolja odluka. U podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” Danijela Pantić Conić, voditelj, doktor nauka i trener ličnog razvoja, objasnila je da je to za nju bilo fenomenalno iskustvo koje će pamtiti ceo život.

– Porođaj u vodi je jako udoban. Voda ublažava bol. Nisam htela da dobijem nikakvu anesteziju ni sredstava koja ublažavaju bol. Birala sam da to bude prirodno, lepo, udobno i za mene i za dete. Želela sam da zapamtimo taj dan za ceo život. Babica je došla kod mene kući, porodila sam se u bazenu, što mi je prijalo, pustili smo laganu muziku. Gledamo, recimo, šta rade zapadne zemlje i upravljamo se prema onima koji su bolji i razvijeni, bez obzira na to da li je to Švedska, Norveška, Austrija, Nemačka, Amerika. I uvek nam je to negde neko merilo. Odlučila sam da uradim ono što je sasvim normalno u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i u drugim zemljama – da se porodim kod kuće – gde se to podržava i ohrabruje. E, kad sam to uradila u Srbiji, onda je bilo dosta pitanja: pa zašto si to uradila, što se nisi porodila u bolnici kao sav normalan svet, zašto si morala da budeš drugačija... Tražila sam nešto što bi odgovaralo meni, mojoj ličnosti i senzitivnosti, ujedno i detetu, i što bi, naravno, bilo bezbedno. Pomislila sam da ako to mogu ljudi u drugim zemljama i ako oni to predlažu, sigurno to ima svoje benefite, pogodnosti, dobre razloge. Moja kuma se porodila pre više od 30 godina u Austriji, gde je bilo obavezno da suprug prisustvuje porođaju. Kod nas to i dalje nije obavezno. Čini mi se da smo nekako mnogo selektivni. Šta odabrati da je dobro od Zapada ili razvijenih zemalja, a šta to nije dobro? Mislim da svako treba da izabere šta mu odgovara, a šta ne – istakla je Danijela Pantić Conić.

Dosta kontroverzi u javnosti izazvala je njena izjava da je posle perioda vegetarijanstva postala vegan, a da taj biljni način ishrane ima i njen sin.

– Bila sam vegetarijanac i to mi je iskreno prijalo. Za to sam se odlučila, videla sam benefite, videla sam koliko se moj život popravio. Prosto, meni ne prija meso, nisam ljubitelj mesa i to je moj izbor, ja sam okej sa tim, a kad su krenuli benefiti videla sam da je tako bolje da živim. Onda su svi počeli da mi se „mešaju” u tanjir, pa kao zašto ne jedeš ovo ili ono… To je postalo čudno, pa sam im rekla da se ja ne mešam njima, i da ne želim da to oni čine meni. Kada sam sinu Ignjatu krenula da uvodim u ishranu mleko i jaja, odnosno mlečne proizvode i jaja, on je dobio problem sa alergijama, sa atopijskim dermatitisom. Kao svaka majka koja želi svom detetu najbolje, odlučila sam da eliminišemo neke stvari – navodi naša sagovornica.

Tada je počela da izbacuje iz upotrebe prašak za veš koji je jak, izbacila je i omekšivače, čak je odlučila i da neće ni parfem da stavlja. – Sve što sam mogla da izbacim, prvo od te hemije, ja sam uradila. Ali atopijski dermatitis mu se nije povlačio. I onda mi jedna doktorka rekla da probam izbacim alergene. Znači, mleko, jaja, orašaste plodove. Njegove rane na rukicama i nogicama, na tim prevojima, bile su sve veće i veće i svrbele su ga. To je bilo jako neprijatno. Mislila sam iskreno da ti ožiljci nikada neće proći. Onda sam odlučila da „sečem”. Izbacila sam mleko, jaja, i sve mu je nestalo i to u roku od četiri dana. Meni je prosto bilo neverovatno. Posle toga sam shvatila da nije fer da ja jedem mleko, jaja, a da on to ne jede. Kako detetu da kažeš da mama i tata nešto mogu da jedu, a ono ne? I onda sam rekla da ima maminu podršku. I nas dvoje smo prešli na vegansku ishranu. Tada dolazi taj trenutak kada sam mu rekla „hvala”, jer sam zahvaljujući njemu prešla na ishranu koja je zdravija za mene, za moje telo, za moj organizam. Dogodilo se da smo jednom prilikom bili u Nišu, a da je on bio prehlađen, imao je upalu uva, i otišli smo kod jedne pedijatrice koja je istakla da postoji istraživanja iz Švedske koja govore da deca koja su ili na vegetarijanskoj, ili na veganskoj, imaju jači imunitet i da su zdravija od ostale dece – prisetila se Danijela Pantić Conić.

Pre svih odluka savetovala i konsultovala se i sa nutricionistima a i sama je to počela da izučava. Videla je da to ima mnogobrojne benefite.

– To nekad potvrđuju i lekari, posebno kada zaista dođemo u neku ekstremnu situaciju, kada osoba ima kancer, kada neko oboli ozbiljno, ima razne zdravstvene probleme u vezi sa krvnim sudovima, srcem, pa mu se savetuje da izbaci malo mlečnih proizvoda, smanji prženo meso, pređe na mediteransku dijetu. U tom kontekstu mislim da je ta mediteranska dijeta ona koja miri različite škole i različita mišljenja. Mi imamo i postove koji su dugi, recimo naš veliki post uključuje ribu mislim samo dva puta u toku celog posta i to je prihvatljivo. Sinu sam rekla da će kada odraste sam odlučivati šta će da jede i šta neće. Vegetarijanci jedu mlečne proizvode i jaja, ili jedno i drugo, ili samo jedno, laktovegetarijanci samo mlečne proizvode, niko ne jede meso od tih grupa, dok peskovegetarijanci imaju ribu. Vegani ne jedu ništa od toga, uključujući i meso, dakle nijednu namirnicu životinjskog porekla. Biljna ishrana je ono što je sada trend u svetu. Novak Đoković je najbolji promotor toga kroz svoj film „Ljudi koji menjaju svet”, kao i glumac Arnold Švarceneger, i jedan Iranac koji je proglašen za najjačeg čoveka mislim 2011. godine. Dosta istraživanja se radi u toj oblasti. Pre tri godine učestvovala sam u jednom projektu gde smo spremali hranu, a što je Švedski institut podržao, gde se govorilo o hrani budućnosti, hrani za 2030, 2050. godinu. U agendi se kaže da bi trebalo da 50 odsto ljudi na svetu budu vegetarijanci. Zašto? Zato što je to održivo, zato što je zdravije i za sistem i za društvo, zato što se na taj način ne samo čuva okolina nego se i mnogobrojne bolesti preveniraju. Od 15 bolesti savremenog čoveka veganska ishrana prevenira čak 14 – tvrdi Danijela Pantić Conić.

Ima mišljenja da ako si vegan nećeš unositi u dovoljnoj količini gvožđe, a naša gošća, koja je napisala i „Vodič za vegane”, kaže da gvožđa ima više u orašastim plodovima, u zelenišu i da se lakše apsorbuje.

– Biljna ishrana je fenomenalno izbalansirana ishrana, pa gvožđa, proteina, masti ima u orašastim plodovima, u pečurkama, u mahunarkama, one su prebogate i gvožđem i drugim mineralima. Dakle i mahunarke, i leblebija, pasulj, sočivo, sve se to mnogo bolje i lakše apsorbuje, a pritom ne ostavlja takve tragove na krvnim sudovima da je nekome posle potreban post. Kada sam prelazila na vegetarijansku ishranu, tražila sam neko rešenje za problem sa štitastom žlezdom koja je išla iz hiper u hipo. Želela sam da prosto nađem neko rešenje koje je prirodno. Onda sam počela malo da istražujem sa hranom i da vidim šta je to što mi odgovara, a šta ne. Tada sam razgovarala sa jednom ruskom lekarkom i ona je rekla da bi mi bilo najbolje da izbacim meso iz ishrane, zato što moj organizam ne može toliko dobro da ga apsorbuje. Inače, nisam baš neki ljubitelj mesa. Kada sam bila mala, a sa bakom sam rasla, nismo ni imali meso svakog dana, već samo nedeljom – naglasila je u našem podkastu Danijela Pantić Conić.

Kaže da primećuje da joj dosta prijatelja govori da njihova deca neće da jedu voće i povrće i da ne znaju kako da ih nateraju da jedu zdravu hranu. Kada ih pita da li onu jedu tu hranu u kući, oni odgovaraju da to ne rade.

– Pa na koga onda deca mogu da se ugledaju? A onda kad dođu u situaciju da dete sa petnaest-šesnaest godina odluči samo da pređe na biljnu ishranu i kaže mami i tati da jede voće i povrće svakoga dana, onda se oni nerviraju pitajući se zašto samo to. Ne valja kad jedeš, ne valja ni kad ne jedeš. Treba gledati razna iskustva i prija mi saradnja sa Majom Babić, nutricionistom. Nas dve smo potpuno različite škole, imamo različite pristupe. Ona je Mejo klinika, ja sam prilično okrenuta ka istoku i Rusiji, ajurvedi, Indiji… U Indiji recimo imate 40 odsto populacije država koje su vegetarijanske. To znači da ne jedu samo deca meso, nego to ni njihovi roditelji nisu jeli. Da li njima nešto fali? Ne – kaže Danijela Pantić Conić.

Njen stav je da smo mi um, duša, telo. I da je hrana samo jedan segment našeg života, koji zadovoljava naše telo.

– Mnoge bolesti nastaju zbog naših emocija. Tu je i stres, koji je naša reakcija na ljude i na događaje. Stres nam ne pada s neba. Ljudi kada se razbole očekuju da će to sutradan da se reši. Pa traže čarobni štapić da skinu 20 kilograma. A tih 20 kilograma nabacivali su tokom 20, ili pet godina. Nisu oni došli sami preko noći. Dakle, imamo i pozitivne i negativne misli. I jedne i druge utiču na naš život, kao i na to da li ćemo se smejati, buditi sa osmehom i uveseljavati i sebe i druge, živeti u normalnim odnosima, ili ćemo biti namrgođeni i teški. Svi vole pozitivne ljude i lepe se za njih kao magneti. Svi hoće da budu u njihovom društvu – poručuje Danijela Pantić Conić i zaključuje da moramo da obratimo pažnju na naše misli. Jer naš um je kao bašta. Tu raste i cveće i korov.

Želja da pomogneš sebi i drugima

Po njenom mišljenju osnovno pravilo za srećan život je da treba verovati u sebe i više voleti sebe.

– Verujem da dosta ljudi koji su krenuli u program ličnog rasta i razvoja i koji su krenuli da rade sa drugim ljudima, koji su i sami postali treneri, da su ne samo imali jaku želju da pomognu drugima nego su prvo imali jako želju da pomognu sebi. I ja sam isto na ovaj put krenula da bih sebi pomogla u mnogobrojnim pitanjima, dilemama, izazovima, strahovima koje sam imala. I želela sam da rešim mnogobrojne probleme na koje sam nailazila tokom života, a nisam dobijala adekvatne odgovore – kaže gošća našeg podkasta.

Odlazak sa RTS-a zbog bolje prilike

Jedan od prelomnih trenutaka u njenoj karijeri bila je odluka da da otkaz na RTS-u.

– RTS je najbolja škola. Otišla sam sa te televizije kada sam dobila bolju priliku. Moja želja je bila da napredujem, da menjam nešto u svom životu. Kviz „Slagalica”, koji sam vodila, sjajan je kviz bio tada, a i sada je, ali ja sam želela da se bavim i uredničkim poslom, da radim još nešto. Dobila sam odličnu priliku od televizije Prva, da radim emisiju. Prešla sam tamo. Da li bih iskoristila tu istu priliku da sam je imala na RTS-u – naravno da bih. Ali u tom trenutku mislim da to nije moglo. I na kraju, to je meni bila odlična škola za dalje. Nisam dugo radila na televiziji Prva, ali me je ceo taj put podstakao da odem dalje – dodaje Danijela Pantić Conić.

Bakina smrt kao najteži trenutak

Naša gošća je objasnila da je najteži trenutak za nju u životu bio onaj kada joj je baka preminula.

– Uz nju sam odrasla. Moji roditelji su se razveli, pa je moja sestra živela sa roditeljima oca, a ja sam živela sa roditeljima majke. Roditelji su mi nedostajali. Tad su mi bili potrebni. Međutim, sada, posle toliko godina, vidim da sam dobila najbolje što sam mogla da dobijem od bake, koja je bila pravi anđeo – objašnjava Danijela Pantić Conić

POGLEDAJTE CELU EPIZODU