Zelenski u Americi predstavlja „Plan za pobedu”

Prema „Planu za pobedu”, koji će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje predstaviti američkom predsedniku Džozefu Bajdenu i kandidatima na predsedničkim izborima Kamali Haris i Donaldu Trampu, Ukrajina će tražiti bezbednosne garancije nalik onima koje imaju članovi NATO-a. Kako prenosi „Tajms”, „Plan za pobedu” pored bezbednosnih garancija sadrži još tri tačke: nastavak ukrajinskih operacija u ruskom pograničnom Kurskom regionu kako bi se povećao njen pregovarački ulog, zahtev za „specifičnim” naprednim oružjem, kao i međunarodna finansijska pomoć za ponovnu izgradnju Ukrajine.

Kako se navodi, zahtev Zelenskog za bezbednosnim garancijama održava neuspeh Ukrajine da bude primljena u NATO i druge međunarodne saveze, a istovremeno prestavlja želju za dokazom američke posvećenosti odbrane Ukrajine, nakon što je Tramp prethodno govorio o potencijalnim teritorijalnim ustupcima Rusiji kako bi se rat okončao. „Tajms” ističe da Zelenski želi da izbegne da se Ukrajina nađe u situaciji da mora da pristane na nepovoljan mirovni sporazum, prenosi Tanjug.

Zelenski je ranije izjavio da je potrebna podrška Bajdena i drugih zapadnih lidera kako bi Ukrajina mogla da počne pregovore iz „snažne pozicije” pre kraja godine.

Zelenski je u međuvremenu doputovao u SAD. On je obišao fabriku municije „Skranton armi” u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, koja proizvodi komponente za artiljerijske i minobacačke granate, a sa rukovodstvom fabrike razgovarao je o mogućnost američkih investicija u ukrajinsku odbrambenu industriju, objavljeno je na sajtu Zelenskog. On je istakao da je Ukrajini potrebna nesmetana i blagovremena isporuka vojne pomoći, kao i da Kijev računa na dalju podršku SAD.

Kapacitet te fabrike je u potpunosti iskorišćen za isporuku municije Ukrajini, posebno za proizvodnju projektila kalibra 155 milimetara, čija je proizvodnja značajno povećana tokom ove godine, navodi Ukrinform.

Bez Rusije na obeležavanju 80 godina od oslobođenja Aušvuca

Predstavnici Rusije isključeni su iz ceremonija obeležavanja 80 godina od oslobađanja logora Aušvic-Birkenau od strane Crvene armije, objavio je juče muzej Aušvic, ocenjujući da bi takvo prisustvo bilo „cinično” zbog rata u Ukrajini, javlja AFP. Do invazije na Ukrajinu Rusija je uvek učestvovala u ceremonijama koje se održavaju svake godine 27. januara, dana kada su sovjetski vojnici stigli do vrata nacističkog kampa gde se nalazilo oko 7.000 preživelih.

Logor Aušvic-Birkenau, izgrađen u okupiranoj Poljskoj, simbol je genocida koji je počinila nacistička Nemačka nad šest miliona evropskih Jevreja, od kojih je jedan milion umro u tom logoru između 1940. i 1945, sa više od 100.000 ljudi koji nisu bili Jevreji. Nemački nacisti su tu takođe ubili 80.000 Poljaka koji nisu bili Jevreji, 25.000 Roma i 20.000 sovjetskih vojnika, prenosi Beta.