3D virtuelna šetnja Tašmajdanskom pećinom

Podzemni kompleks ispod Tašmajdanskog parka, u samom centru Beograda, sudbinski povezan sa prošlošću prestonice, danas je zapušten i zaboravljen, a mogao bi da bude svetska turistička atrakcija. O tome kako taj kutak podzemnog sveta izgleda moći će da saznaju svi koji danas u 17.30 časova posete Muzej nauke i tehnike gde će biti predstavljena 3D virtuelna tura Tašmajdanske pećine, onlajn kurs i istoimeni priručnik. Oni su deo završne konferencije međunarodnog „Erazmus” projekta „Rudnici i voda: Interpretacija evropskog industrijskog nasleđa” u kome su učestvovali  Univerzitet u Dalarni (Švedska), Univerzitet u Bergamu (Italija), Univerzitet Eno – Kondorset (Belgija) i naš Centar za urbani razvoj. Ulaz je za posetioce je slobodan.

– Iskoristili smo priliku da kroz ovaj projekat uradimo digitalnu kopiju geometrije podzemnog Tašmajdana. Koristeći savremene tehnologije, napravili smo 3D virtuelnu turu posredstvom koje će sugrađani moći da pogledaju kakva se gigantska podzemna struktura nalazi u nedrima njihovog grada. Nadamo se da će uskoro ovaj prostor biti adaptiran i otvoren za posetioce – kaže Rade Milić, iz Centra za urbani razvoj.

On napominje da je ovaj beogradski prostor bio tema međunarodnog programa u toku tri godine.

– Za to vreme profesori i studenti sa evropskih univerziteta proučavali su Tašmajdan kao deo beogradskog nasleđa i bili su oduševljeni njime. U toku projekta analizirali smo i koliko su rudnici u prošlosti uticali na prirodno okruženje i na koji način su oblikovali prostor i ostavili velike posledice na životnu sredinu. Svi naučni tekstovi naći će se u zborniku koji će objaviti prestižna svetska izdavačka kuća za akademsku knjigu „Peter Lang” pa će se priča o beogradskom Tašmajdanu naći na policama knjižara širom sveta – ističe Milić i naglašava da su im Muzej nauke i tehnike i evropski fondovi dali stručnu i logističku podršku za izvođenje ovog poduhvata.

Tašmajdanska prirodna pećina, koja je deo kompleksa, stara je između šest i osam miliona godina, ali ima i nekih procena da je nastala pre 13 miliona godina.

– Prema dokazima koje danas imamo, nju su koristili i Rimljani. Duž današnje Kosovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra protezao se pre dve hiljade godina put koji je spajao istočni i zapadni deo imperije. U srednjem veku, kada je srpski despot Stefan obnavljao Beograd, koristio je ovo ležište da bi zidao bedeme i zamak Beogradske tvrđave – priča Milić.

Od turskog osvajanja Beograda 1521. počinje intenzivnije korišćenje kamena sa Tašmajdana. U početku su Turci razgrađivali građevine iz srednjeg veka, ali je vrlo brzo ponestalo kamena pa su se preorijentisali na kamen iz Tašmajdana i koristili ga i za civilne i za vojne potrebe.

– Zbog toga se ovaj deo grada i danas naziva Tašmajdan, od turskih reči taš – kamen i majdan – rudnik. I na starim austrijskim vojnim mapama ucrtan je kamenolom, a istorijski izvori spominju ogromnu vetrenjaču iznad rudnika koja se tu nalazila na kraju 18. veka – napominje on.

Po oslobađanju Srbije od Turaka unutar podzemnog prostora počela je i proizvodnja šalitre neophodne za dobijanje baruta. U utrobi šalitrene pećine, kako se tada nazivala, nalazio se pogon za proizvodnju ove komponente baruta. Ovaj prostor bio je toliko veliki da je u njemu moglo da se smesti 150 kola za vuču u slučaju rata.

Prostor Tašmajdanske pećine podeljen je na tri dela. U jednom je prirodna pećina, u drugom Rimska dvorana, a na ulazu kod Aberdareve ulice i deo koji zovu Lerova pećina.

– Prostor su nacisti preuredili za potrebe rezervnog skloništa Komande za jugoistok Trećeg rajha. Po projektu češkog zarobljenika Jakova Bezlaja, na dnu velike pećine urađen je masivni armiranobetonski luk kao štit od avionskih bombi. Pećina je imala ventilacioni sistem, struju, agregate, telefon, lift, grejanje… Ceo ovaj kompleks detaljno je opisan u sada već legendarnoj knjizi „Beograd ispod Beograda” Vidoja Golubovića i Zorana Nikolića – naglašava Milić.