3Д виртуелна шетња Ташмајданском пећином

Подземни комплекс испод Ташмајданског парка, у самом центру Београда, судбински повезан са прошлошћу престонице, данас је запуштен и заборављен, а могао би да буде светска туристичка атракција. О томе како тај кутак подземног света изгледа моћи ће да сазнају сви који данас у 17.30 часова посете Музеј науке и технике где ће бити представљена 3Д виртуелна тура Ташмајданске пећине, онлајн курс и истоимени приручник. Они су део завршне конференције међународног „Еразмус” пројекта „Рудници и вода: Интерпретација европског индустријског наслеђа” у коме су учествовали  Универзитет у Даларни (Шведска), Универзитет у Бергаму (Италија), Универзитет Ено – Кондорсет (Белгија) и наш Центар за урбани развој. Улаз је за посетиоце је слободан.

– Искористили смо прилику да кроз овај пројекат урадимо дигиталну копију геометрије подземног Ташмајдана. Користећи савремене технологије, направили смо 3Д виртуелну туру посредством које ће суграђани моћи да погледају каква се гигантска подземна структура налази у недрима њиховог града. Надамо се да ће ускоро овај простор бити адаптиран и отворен за посетиоце – каже Раде Милић, из Центра за урбани развој.

Он напомиње да је овај београдски простор био тема међународног програма у току три године.

– За то време професори и студенти са европских универзитета проучавали су Ташмајдан као део београдског наслеђа и били су одушевљени њиме. У току пројекта анализирали смо и колико су рудници у прошлости утицали на природно окружење и на који начин су обликовали простор и оставили велике последице на животну средину. Сви научни текстови наћи ће се у зборнику који ће објавити престижна светска издавачка кућа за академску књигу „Петер Ланг” па ће се прича о београдском Ташмајдану наћи на полицама књижара широм света – истиче Милић и наглашава да су им Музеј науке и технике и европски фондови дали стручну и логистичку подршку за извођење овог подухвата.

Ташмајданска природна пећина, која је део комплекса, стара је између шест и осам милиона година, али има и неких процена да је настала пре 13 милиона година.

– Према доказима које данас имамо, њу су користили и Римљани. Дуж данашње Косовске улице и Булевара краља Александра протезао се пре две хиљаде година пут који је спајао источни и западни део империје. У средњем веку, када је српски деспот Стефан обнављао Београд, користио је ово лежиште да би зидао бедеме и замак Београдске тврђаве – прича Милић.

Од турског освајања Београда 1521. почиње интензивније коришћење камена са Ташмајдана. У почетку су Турци разграђивали грађевине из средњег века, али је врло брзо понестало камена па су се преоријентисали на камен из Ташмајдана и користили га и за цивилне и за војне потребе.

– Због тога се овај део града и данас назива Ташмајдан, од турских речи таш – камен и мајдан – рудник. И на старим аустријским војним мапама уцртан је каменолом, а историјски извори спомињу огромну ветрењачу изнад рудника која се ту налазила на крају 18. века – напомиње он.

По ослобађању Србије од Турака унутар подземног простора почела је и производња шалитре неопходне за добијање барута. У утроби шалитрене пећине, како се тада називала, налазио се погон за производњу ове компоненте барута. Овај простор био је толико велики да је у њему могло да се смести 150 кола за вучу у случају рата.

Простор Ташмајданске пећине подељен је на три дела. У једном је природна пећина, у другом Римска дворана, а на улазу код Абердареве улице и део који зову Лерова пећина.

– Простор су нацисти преуредили за потребе резервног склоништа Команде за југоисток Трећег рајха. По пројекту чешког заробљеника Јакова Безлаја, на дну велике пећине урађен је масивни армиранобетонски лук као штит од авионских бомби. Пећина је имала вентилациони систем, струју, агрегате, телефон, лифт, грејање… Цео овај комплекс детаљно је описан у сада већ легендарној књизи „Београд испод Београда” Видоја Голубовића и Зорана Николића – наглашава Милић.