Viši interes

Slovenija blokira pregovore o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji dok se ne reši pitanje granice, Hrvatska tuži Srbiju za genocid, Makedonija traži da Međunarodni sud pravde kazni Grčku što joj ne dozvoljava da uđe u NATO.

Dobrosusedski odnosi?

Nešto više od mesec dana pošto su Crna Gora i Makedonija priznale nezavisnost Kosova i pošto je zvanični Beograd proterao ambasadore ovih država, predsednik Srbije ponudio je normalizaciju odnosa sa Podgoricom i Skopljem.

Šta se promenilo? Da li je crnogorski premijer Milo Đukanović povukao svoju skupštinsku izjavu od 4. oktobra: „Tragično... tragikomično je ponavljati ’Kosovo je Srbija’ u situaciji u kojoj predsednik Srbije ne može da stane na tle Kosova. Ta priča šta ko od nas nosi u duši – nosim i ja u duši mnoge delove sveta, ali mi ne pada na pamet da su to delovi Crne Gore”.

Ne.

Predsednik Tadić ipak veruje da je došlo vreme da Crna Gora i Makedonija predlože nove ambasadore, da bi onda Srbija procenila situaciju i donela „adekvatnu odluku koja će štititi interese građana”. A kao da testira podgoričku vlast, dodao je da ima informaciju da se Crnoj Gori „ne žuri da poboljšava odnose sa Srbijom”.

U Crnoj Gori su njegovu izjavu pozitivno komentarisali u strankama koje zastupaju interes tamošnjih Srba. „Treba da shvatimo da su nam odnosi sa Srbijom prioritet, da smo dobili nezasluženu šansu da te odnose normalizujemo i da bi još jednom bila pričinjena ogromna šteta ukoliko bismo ovu šansu prokockali”, izjavio je lider Narodne stranke Predrag Popović, zatraživši da vlada hitno imenuje novog ambasadora.

I u Srpskoj narodnoj stranci, čiji je predsednik Andrija Mandić štrajkovao glađu zbog odluke vlade Mila Đukanovića, smatraju da je ovo prilika da se spreči konfrontacija građana Srbije i Crne Gore „zbog vladajućih ili bilo kojih drugih političkih elita”.

U Makedoniji je Tadićeva izjava izazvala i manji sukob u vlasti, pa je ministar spoljnih poslova optužio predsednika Branka Crvenkovskog da je „servilan” prema Beogradu zato što je rekao da bi vlada trebalo što pre da imenuje novog ambasadora. Potom je reagovao i premijer Nikola Gruevski objasnivši da „odnosi dve zemlje treba da se vrate u normalu”.

Podsetimo se, početkom oktobra, dan pošto je Beograd izvojevao pobedu u Generalnoj skupštini UN, potezima Crne Gore i Makedonije jasno je pokazano da ta pobeda u real-političkom svetu ne znači mnogo.

Zato je pitanje da li je, ako se ovako brzo predomislila, Srbija proglašavanjem Anke Vojvodić i Aleksandra Vasilevskog za persone non grata uspela da „odbrani vlastiti integritet”, kako bi to rekao predsednik Tadić, ili je njihovo proterivanje bilo trenutni hir čije posledice nisu bile dovoljno dobro promišljene.

A možda je stvar u tome da vlada u Beogradu, upravo kao ona u Ljubljani ili ona u Atini, treba javno da ponavlja da je spremna za svaki dogovor, da krivicu za teškoće u sporazumevanju prebacuje na drugu stranu, a da iza zatvorenih vrata oštro brani svoj stav, pa i po cenu da ugrožava neki „viši interes”.