Skica za portret istraživača

Za kulturnu istoriju svakog naroda značajno je da postoji što više istraživača i sabirača narodnog i umetničkog blaga.  

Istraživači naše tradicionalne kulture i proučavaoci starina na našem tlu bili su, uz mnoge obične ljude, učitelje i sveštenike, i čuveni pisci, geografi, arheolozi, etnolozi i drugi stručnjaci kao što su Vuk Karadžić, Jovan Žujović, Stojan Novaković, Milan Đ. Milićević, Jovan Cvijić, Miloje Vasić, Sima Trojanović... Jedan od njih bio je Hristifor Crnilović, slikar, pedagog, istraživač i sakupljač. Na izložbi u Manakovoj kući u Beogradu, povodom četrdesetogodišnjice osnivanja Crnilovićevog legata (17. novembar 1968), predstavljen je njegov istraživački rad.

Svestrana ličnost, neumorni putnik

– Na istraživačka putovanja išao je za vreme letnjeg školskog raspusta. Kako je imao adrese svojih đaka, mnoge je obilazio. A preko njih i njihovih roditelja upoznavao je i meštane. Kao umetnik visokih estetskih merila interesovao se za najrazličitije predmete koji govore o običajima i ljudima s kraja 19. i početka 20. veka, a naročito za narodne nošnje čijem proučavanju je posvetio najviše pažnje, vremena i para od svoje skromne profesorske plate – navodi Dragana Stojković, viši kustos pri Etnografskom muzeju i autorka izložbe „Istraživanje – strast ili profesija“. Ona je i predstavila neobičnu i svestranu ličnost Hristifora Crnilovića ne samo kroz bogatu rukopisnu građu, već i kroz njegov način života, radne navike, privatnu prepisku, crteže, razne beleške, fotografije s mnogobrojnih putovanja, ali i predmete za ličnu upotrebu: fotoaparat, kompas, ruksak, bisage, pribor za jelo i ličnu higijenu. Etnografsku spomen-zbirku čini 2.600 muzejskih eksponata i bogata rukopisna građa (21.560 listova), fototeka (1.600 staklenih negativ ploča) i biblioteka.

„Za vreme putovanja po terenu“ , zapisao je Hristifor Crnilović, „iako sa oskudnim sredstvima, nisam mogao da odolim iskušenju kad naiđem na retku folklornu starinu da za nju izdam i poslednju paru samo da je spasem od propasti“. Često je obilazio i gradske pijace i starinarnice gde je kod trgovaca, antikvara i telala tragao za retkostima.

(/slika2)– Na ovim putovanjima skretao je pažnju svojom ličnošću i pojavom jer je bio opremljen neophodnom terenskom opremom i raznim rekvizitima, a pre svega hartijom, olovkom i fotoaparatom – kaže Dragana Stojković. – Imao je i odgovarajuću odeću za teren i opremu za jahanje. U zbirci se čuvaju njegove cokule, deo kabanice za kišu i ruksak sa 52 predmeta, među kojima sprave i pomagala za rad na terenu, pribor za održavanje lične higijene i lekovi, pribor za jelo, pribor za pisanje i crtanje i rekviziti za pakovanje i nošenje sakupljenih predmeta.

Crnilović je najčešće vozom dolazio do polazne tačke, a onda je iznajmljivao ili kupovao konja za jahanje. Pismom je unapred ugovarao nabavku konja, a kupovinu obavljao tek po viđenju, kako bi se osigurao da će mu biti pouzdano prevozno sredstvo kroz zabačena i udaljena sela. Svoja proučavanja je započinjao tako što bi prikupio osnovne podatke iz literature, a zatim uspostavljao veze putem prepiske. U pismima bi slao i povratne dopisnice ili poštanske markice, što su mu njegovi đaci jako zamerali.

Fini gospodin u udaljenom selu

Neki ljudi s kojima se susretao u seoskim sredinama pitali su se zašto tako obrazovan gospodin finih manira obilazi na konju njihova udaljena, zaostala sela, raspituje se i prikuplja pojedine predmete iz njihovih kuća i okruženja, naročito se zanimajući za delove starinske narodne nošnje (često nazivane „krpe“), kao i za stare izobičajene tradicionalne i umetničke predmete. Crnilović piše svojoj sestri Zori: „Kada se tako mnogo namučim, kao ovo nekoliko dana, pomislim što ne umrem da se ne mučim do kraja života. Ako, eto, imam neki cilj pred sobom, to se pored toga udubim u to i zaboravim...“

Prevashodno se bavio proučavanjem kulture srpskog naroda, ali nije zapostavljao ni beleženje interesantnih podataka iz kultura drugih naroda i etničkih zajednica Srbije, Kosova i Metohije i Makedonije. Tako, recimo, jedan broj fotografija predstavlja aromunsku etničku grupu, koja je pod različitim nazivom svuda raštrkana po Balkanskom poluostrvu. Bavili su se nomadskim stočarenjem do sredine 20. veka, kada su ga napustili i za stalno se naselili. Na Crnilovićevim fotografijama sačuvani su od zaborava.

-------------------------------------------------------------

Hristifor Crnilović (1886–1963) rođen je u Vlasotincu u porodici srednjeg staleža. Njegovi roditelji su svu decu školovali, što je bilo neobično za to vreme. Završio je čuvenu slikarsku školu Riste i Bete Vukanović u Beogradu, a onda akademiju u Minhenu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bavio se pedagoškim radom u raznim mestima Kraljevine Jugoslavije što mu je omogućilo da zapazi ali i ovekoveči svu šarenolikost našeg narodnog stvaralaštva.