Udruženi zločinački poduhvat u Holandiji

Vukovi su još u 19. veku nestali iz Holandije. Do tada im nije smetala ta najveća evropska dolina i veliki vazdušni pritisak jer je gotovo cela zemlja ispod nivoa mora. Već tada je Holandija bila prenaseljena ljudima, njihovim glavnim neprijateljem. Pojavili su se i prvi automobili, odnosno neprijatelj broj dva. Konačno, posle gotovo dva veka, 2015. godine Holandija je uspela da preseli prvog vuka iz Nemačke u opštinu Drente.

Tu postoji veliko parče divljine sa gustom šumom gde se naglo uvećavala populacija divljih svinja, omiljene lovine vukova. Prvog vuka toliko su slikali stari i mladi novinari, ali i običan narod.

Odmah ušao u mnoge fejsbuke, televizije i novine. Toliko se osilio da je paradirao kroz grad Drente kao neki iskusni maneken. Više se nikog nije plašio a bogami i deca su počela da ga miluju po glavi. Bilo mu je mrsko da juri divlje svinje i zečeve već se specijalizovao na mlade jaganjce.

Njih ionako ima znatno više od divljih svinja. Osim toga ovce su slobodne u prirodi, noću su u toru koji je ograđen samo kanapom zapetim na pedesetak centimetara visine. Stočari su se pobunili a država ih je savetovala da torove ograde bodljikavom žicom,  a danju da ih dobro čuvaju. Svoj ponos, prvog vuka Holandija ne daju ni za milion ovaca, a kamoli za par jaganjaca.

Ta afera nekako je zataškana i više nismo puno čuli o vukovima, sve do ove 2024. godine. U međuvremenu Holandija je uvezla još četiri vuka iz Nemačke. Nisu hteli francuske jer su oni previše razmaženi u odnosu na ove nemačke. Oni su dosta manji od sibirskih vukova ali su krvoločniji.

Vukovi, ako ostanu u jednom staništu šest meseci tu postaju tu starosedeoci (u Hoge Valiwe). U stanju su da dnevno naprave krug od 200 kilometra u potrazi za hranom. Ovim novima ne smeta ni bodljikava žica, vrlo vešto se podvlače ispod nje.

Onda su se počeli ređati incidenti. Prvo je pre par meseci vuk napao devojčicu. Onda ovih dana ogrebao je još jednu devojčicu i pre dve nedelje, kad se Holandija digla na noge izujedao je na mrtvo jednog sirotog psića.

E to mu Holanđani neće oprostiti.

Lakše bi mu oprostili da je izujedao nekog ministra ili čak Vildersa nego njihov, ponos i diku, malog psića. Tako su vukovi postali tema u Holandiji.

Agresivni vukovi su zasenila i Ukrajinu, Gazu, Bajdena, Trampa pa čak i gej paradu u Amsterdamu gde je bilo više od 80 brodova punih golaća.

Ovih dana se razvila ozbiljna diskusija: „Šta da raditi ako  sretnete vuka, ili šta uraditi ako ste sa psom?

Treba li psa držati na lancu i držati rastojanje od vuka? Da li ih treba upucati? Ko to ima pravo?

Ispostavilo se da su vukovi zakonski bolje zaštićeni i od belih medveda.

Mogu se upucati samo u izuzetnim situacijama. Onda se neki stručnjak iz ministarstva pravde oglasio sa tezom: Vuk može da se upuca samo ako se dokaže da je u svim ovim incidentima učestvovao jedan te isti vuk. Mislim se ja, šteta što Holandija nema jednu Karlu de Ponte u ministarstvu pravde.

Ona bi jednostavno proglasila svih pet holandskih vukova da su „jedan udruženi zločinački poduhvat“. Onda bi ih sve streljala po kratkom postupku i onako mrtve isporučila Nemačkoj.

Na kraju je mala devojčica otresito zaokružila ovu holandsku diskusiju. Devojčica koju je izgrebao vuk na pitanje novinara da li će smeti opet da ide u nacionalni park gde je vuk?

Odgovorila je kratko i jasno: „Da, ali više neću ići sama nego sa tatom.

Ovde se završila ova diskusija kao i moja priča.

 Tornado, Holandija

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika