Prirodno je najbolje

Gotovo je nezamislivo, čak i nepristojno, širiti miris znoja na radnom mestu, u gradskom prevozu, pa čak i u svojoj kući. Za mnoge koji se pojačano znoje, međutim, velika je nedoumica kako da to spreče i da li da koriste dezodorans sa antiperspirantima, za koje proizvođači tvrde da nisu štetni. Nijedna studija nije potvrdila suprotno, a osim toga, količina sastojaka koji su potencijalno štetni u dezodoransima je zanemarljivo mala da bi predstavljala ozbiljan rizik po zdravlje.

Protivnici hemijskih dodataka, međutim, naglašavaju da naša koža može da upije i do 60 odsto sastojaka na njenoj površini, i da se čak i malim, ali svakodnevnim unošenjem pomenutih hemijskih supstanci u organizmu nakupljaju rizične doze. Najveće podozrenje izazivaju antiperspiranti – supstance koje sprečavaju znojenje – a njihovo potencijalno štetno delovanje dovodi se u vezu s nastankom raka dojke.

Da li one zaista mogu da započnu kancerogenezu, ili su ih nepravedno optužili industrijski rivali koji se na tržištu probijaju sa „prirodnom“, često nimalo jeftinom kozmetikom? Dezodorans bez aluminijuma i alkohola, aromatizovan „predivnim mirisom limuna“ košta i po dvadesetak evra. Zagovornici prirodnog dezodoransa smatraju da nisu svi skupi i da se „dugotrajan osećaj prirodne svežine“ može postići i bez sintetičkih boja, mirisa, konzervansa, aluminijuma, triklosana, propilen glikola i drugih „sumnjivih“ hemijskih supstanci.

Sastojci koji se upotrebljavaju u prirodnim dezodoransima su dokazano neškodljivi. Za upijanje znoja koriste se, recimo, soda bikarbona ili kukuruzno brašno, a za dezinfekciju i osveženje etarsko ulje žalfije, drveta čaja, klekine bobice i drugi biljni ekstrakti.

Brašno upija znoj

Da li su dezodoransi štetni za zdravlje, pitali smo prof dr Gorana Belojevića, specijalistu za higijenu u Institutu za higijenu i medicinsku ekologiju i docenta Beogradskog medicinskog fakulteta. Po njegovim rečima, dezodoransi verovatno nisu štetni, dok antiperspiranti mogu biti, budući da sadrže aluminijumske soli koje sprečavaju izlaženje znoja na površinu kože. Jedinjenja aluminijuma reaguju sa znojem i stvaraju privremeni čep u kanalu znojne žlezde, a to je neprirodno i može biti štetno. Osim toga, aluminijum se resorbuje s površine kože. Neka istraživanja su ukazala da ovaj metal može biti neurotoksičan ili da štetno deluje na bubrege. Unošenje aluminijuma u nauci je povezivano i sa jednom vrstom demencije – Alchajmerovom bolešću.

Uz jedinjenje aluminijuma, u antiperspirantu se nalaze i konzervansi koji su inače prisutni u svim kozmetičkim proizvodima i mogu da se nagomilaju u dojci i pojačaju efekat hormona estrogena za koje se zna da mogu i da strimulišu rast malignih ćelija.

(/slika2)U sastav dezodoransa pored alkohola može da uđe i triklosan. Ovaj antiseptik, efikasnije uništava bakterije od alkohola, ali može i da remeti rad endokrinog sistema. Triklosan je, naime, po hemijskom sastavu sličan hormonima tiroidne žlezde i blokira receptore u ćelijama tako da prirodni hormoni ne mogu da deluju na ćelije. Tako može da nastane lažna hipertireoza.

I depilacija „na tapetu“

Da li se možemo osloniti na veru u to da proizvođači imaju u vidu dobrobit potrošača, a ne svoju zaradu? Na tržištu je sve više dezodoransa koji se proizvode bezhemijskih dodatakai alkohola, a neutrališu miris znoja. Ipak, i oni sadrže, istina, manje rizične konzervanse, poput natrijum-benzonata ili kalijum-sorbata.

Dr Belojević kaže da nauka ne podržava suzbijanje lučenja znoja i depilaciju. Funkcija dlaka na telu je da olakšaju isparavanje znoja i rashlađivanje tela, a to je od suštinskog značaja za zdravlje.

Industrija dezodoransa i antiperspiranata se zasniva na sprečavanju neprijatnih mirisa, i to onih koji su nastali razlaganjem znoja pod uticajem bakterija. Ne treba zaboraviti, podseća dr Belojević, da se neprijatan miris znoja može sprečiti samo pranjem, najbolje toplom vodom i sapunom. Osobe koje se pojačano znoje treba da se tokom dana više puta operu, i da pomognu sebi osvežavajućim mirisima dezodoransa, ali nikako sprečavanjem znojenja antiperspirantima. Znoju treba omogućiti da izađe na površinu kože i ispari. To je prirodni, najbolji i najzdravijijiu dezodorans i rashađivač.

-----------------------------------------------------------

Prednosti i mane

Dezodorans u spreju, stiku, rol-on ili gel? Sprej omogućava lokalno delovanje na znoj, lako se koristi i daje osećaj svežine. Po sastavu može da bude s alkoholom, ili da sadrži puder koji služi kao osnova antiperspirantima. Rol-on (dezodorans sa kuglicom), kao i onaj u stiku izuzetno su praktični. Stik oslobađa vlažnu emulziju koja brzo isušuje i ostavlja osećaj svežine, dok je prednost rol-ona, kao i dezodoransa u gelu, što – za razliku od spreja i stika sa puderom – ne ostavljaju tragove po garderobi. Dezodorans u obliku kreme je bez alkohola, lagan i prilagođen osetljivoj koži.