Природно је најбоље

Готово је незамисливо, чак и непристојно, ширити мирис зноја на радном месту, у градском превозу, па чак и у својој кући. За многе који се појачано зноје, међутим, велика је недоумица како да то спрече и да ли да користе дезодоранс са антиперспирантима, за које произвођачи тврде да нису штетни. Ниједна студија није потврдила супротно, а осим тога, количина састојака који су потенцијално штетни у дезодорансима је занемарљиво мала да би представљала озбиљан ризик по здравље.

Противници хемијских додатака, међутим, наглашавају да наша кожа може да упије и до 60 одсто састојака на њеној површини, и да се чак и малим, али свакодневним уношењем поменутих хемијских супстанци у организму накупљају ризичне дозе. Највеће подозрење изазивају антиперспиранти – супстанце које спречавају знојење – а њихово потенцијално штетно деловање доводи се у везу с настанком рака дојке.

Да ли оне заиста могу да започну канцерогенезу, или су их неправедно оптужили индустријски ривали који се на тржишту пробијају са „природном“, често нимало јефтином козметиком? Дезодоранс без алуминијума и алкохола, ароматизован „предивним мирисом лимуна“ кошта и по двадесетак евра. Заговорници природног дезодоранса сматрају да нису сви скупи и да се „дуготрајан осећај природне свежине“ може постићи и без синтетичких боја, мириса, конзерванса, алуминијума, триклосана, пропилен гликола и других „сумњивих“ хемијских супстанци.

Састојци који се употребљавају у природним дезодорансима су доказано нешкодљиви. За упијање зноја користе се, рецимо, сода бикарбона или кукурузно брашно, а за дезинфекцију и освежење етарско уље жалфије, дрвета чаја, клекине бобице и други биљни екстракти.

Брашно упија зној

Да ли су дезодоранси штетни за здравље, питали смо проф др Горана Белојевића, специјалисту за хигијену у Институту за хигијену и медицинску екологију и доцента Београдског медицинског факултета. По његовим речима, дезодоранси вероватно нису штетни, док антиперспиранти могу бити, будући да садрже алуминијумске соли које спречавају излажење зноја на површину коже. Једињења алуминијума реагују са знојем и стварају привремени чеп у каналу знојне жлезде, а то је неприродно и може бити штетно. Осим тога, алуминијум се ресорбује с површине коже. Нека истраживања су указала да овај метал може бити неуротоксичан или да штетно делује на бубреге. Уношење алуминијума у науци је повезивано и са једном врстом деменције – Алцхајмеровом болешћу.

Уз једињење алуминијума, у антиперспиранту се налазе и конзерванси који су иначе присутни у свим козметичким производима и могу да се нагомилају у дојци и појачају ефекат хормона естрогена за које се зна да могу и да стримулишу раст малигних ћелија.

(/slika2)У састав дезодоранса поред алкохола може да уђе и триклосан. Овај антисептик, ефикасније уништава бактерије од алкохола, али може и да ремети рад ендокриног система. Триклосан је, наиме, по хемијском саставу сличан хормонима тироидне жлезде и блокира рецепторе у ћелијама тако да природни хормони не могу да делују на ћелије. Тако може да настане лажна хипертиреоза.

И депилација „на тапету“

Да ли се можемо ослонити на веру у то да произвођачи имају у виду добробит потрошача, а не своју зараду? На тржишту је све више дезодоранса који се производе безхемијских додатакаи алкохола, а неутралишу мирис зноја. Ипак, и они садрже, истина, мање ризичне конзервансе, попут натријум-бензоната или калијум-сорбата.

Др Белојевић каже да наука не подржава сузбијање лучења зноја и депилацију. Функција длака на телу је да олакшају испаравање зноја и расхлађивање тела, а то је од суштинског значаја за здравље.

Индустрија дезодоранса и антиперспираната се заснива на спречавању непријатних мириса, и то оних који су настали разлагањем зноја под утицајем бактерија. Не треба заборавити, подсећа др Белојевић, да се непријатан мирис зноја може спречити само прањем, најбоље топлом водом и сапуном. Особе које се појачано зноје треба да се током дана више пута оперу, и да помогну себи освежавајућим мирисима дезодоранса, али никако спречавањем знојења антиперспирантима. Зноју треба омогућити да изађе на површину коже и испари. То је природни, најбољи и најздравијијиу дезодоранс и расхађивач.

-----------------------------------------------------------

Предности и мане

Дезодоранс у спреју, стику, рол-он или гел? Спреј омогућава локално деловање на зној, лако се користи и даје осећај свежине. По саставу може да буде с алкохолом, или да садржи пудер који служи као основа антиперспирантима. Рол-он (дезодоранс са куглицом), као и онај у стику изузетно су практични. Стик ослобађа влажну емулзију која брзо исушује и оставља осећај свежине, док је предност рол-она, као и дезодоранса у гелу, што – за разлику од спреја и стика са пудером – не остављају трагове по гардероби. Дезодоранс у облику креме је без алкохола, лаган и прилагођен осетљивој кожи.