Koalicija

Ostavka Bojana Krišta neće ojačati vladajuću koaliciju, ali neće je ni razoriti, a možda neće bitnije promeniti ni odnos snaga u njoj. Ali, mogla bi da postane početak nove priče o javnim preduzećima, o partijskim birokratijama, shvatanju javnog interesa, finansiranju partija.

Da podsetimo na sled događaja. Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, najavljuje mogućnost manjinske podrške vladi, uz sve kasnije ograde. Potom dnevni list „Pres” započinje seriju tekstova o zaradama direktora Aerodroma „Nikola Tesla”. Radikali, uz pomoć Vladana Batića, LDP-a i drugih, zasedanje skupštine pretvaraju u priču o Bojanu Krištu, G17 plus i javnim preduzećima. U „Presu” se pojavljuje neimenovani izvor „blizak Predsedništvu” i saopštava šta misli predsednik Srbije Boris Tadić u čiji opis zadataka ne spada nadzor nad radom direktora aerodroma i koji se nigde nije oglasio i odbio je to da učini kada ga je novinar „Politike” u Novom Sadu pitao šta misli o Bojanu Krištu.

To je već sasvim dovoljno za početak nove „pouzdane priče” o odnosima u trouglu Tadić–Dinkić–Nikolić. Teško da bilo kome od trojice lidera odgovara da preko noći promeni svoje pozicije. Tadiću, iako je navikao da pobeđuje, ne odgovaraju izbori sutra. Njemu treba stabilnost u trenutku kada Srbija očekuje da stigne talas krize sa Zapada i pokušava da se nekako vrati na Kosmet odakle je otišla 1999. godine. Dinkiću, ako se pogledaju istraživanja, izbori takođe ne odgovaraju. Bilo bi samoubilački da u njih uđe „noseći na leđima” Krišta, besplatne akcije, odsustvo iz završnih pregovora o gasnom aranžmanu i staru optužbu da je već srušio dve vlade. Najviše što bi u tom trenutku mogao da uradi Dinkić jeste da napusti vladu i da joj manjinsku podršku. Konačno, i Nikoliću je potrebno makar još malo vremena za prvo pojavljivanje naprednjaka na izborima.

Dakle, koalicija opstaje, ali s nešto promenjenim odnosom snaga ili makar sa utiskom javnosti da su demokrate ojačale svoju poziciju u odnosu na G17 plus.

Ne bi bilo normalno, međutim, da javna preduzeća i način upravljanja njima ostanu kao do sada. Ruku na srce, kako će ubuduće izgledati Telekom, NIS, EPS... Kako će njihovim i našim parama gazdovati direktori, koliko će partije neposredno ili posredno isisavati para iz njih, sve to će u ovom trenutku zavisiti više od Mlađana Dinkića nego od ostatka Vlade Srbije.

U njegovom će interesu biti da Bojan Krišto ne ostane jedina crna ovca, naročito zato što u G17 plus tvrde da imaju informacije da je zarada koju je direktor aerodroma sebi isplatio u jednom mesecu redovna mesečna plata u nekim drugim javnim preduzećima. Tako će se interes Dinkića poklopiti s javnim interesom. Ako bude istrajao u ovom poslu, kao što je umeo u ranijim, Dinkić može ponovo da promeni odnos snaga u vladajućoj koaliciji i to toliko da dozvoli sebi rušenje još jedne vlade.