Unikat koji traje dve decenije

Znao sam da neće biti srednje ocene za balet „Ko to tamo peva”, mogao je uspeti ili propasti. Na sreću, dogodilo se ono prvo. Presrećan sam što još pleni pažnju beogradske publike, što je predstava toliko gostovala i održala se na repertoaru. Neizmerno sam zahvalan gospođi Paši Musić, koja predstavu održava na visokom nivou i verno prenosi moje zamisli novim izvođačima, rekao je Staša Zurovac, hrvatski koreograf i reditelj kada je pre deset godina obeležavana decenija izvođenja ovog kultnog dela u Narodnom pozorištu u Beogradu.

U međuvremenu ova baletska predstava nije izgubila prvobitni sjaj, menjale su se generacije igrača, a ona traje i dalje, tako da se večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni prestoničkog nacionalnog teatra obeležava 20 godina izvođenja tog savremenog igračkog bisera. Ovog puta igraće na sceni Teodora Spasić, Nikola Bjanko, Jovica Begojev, Miloš Živanović, Miloš Kecman, Miloš Marijan, Branko Sarić, Mihajlo Stefanović, Emanuele Frigo i drugi.

Pomenuti savremeni balet, inspirisan istoimenim kultnim filmom Slobodana Šijana, ima u osnovi libreto urađen po scenariju Dušana Kovačevića i postavljen je na muziku Vokija Kostića. Sve je to za Zurovca bilo ne samo motivišuće, već i opterećujuće, o čemu je više puta govorio, između ostalog svojevremeno i za „Politiku”:

– Odluka da prihvatim narudžbinu samog dela nije bila laka, zapravo prva pomisao mi je bila: „Ne, nikako, pa nemoguće je prevazići to remek-delo!” I upravo to što sam mislio da je to nemoguć zadatak, nakon mesec dana, ta se misao pretvorila u izazov, a potom u odluku punu uzbuđenja. Počeo sam od saradnje s Vokijem Kostićem, koja je u svakom trenu bila više nego inspirativna, i mogu tu saradnju nazvati jednom od najlepših i najlakših . Upravo je ta međusobna umetnička zaraza zahvatila kasnije sve učesnike u projektu i na kraju se svom silinom predala publici u srce. Balet „Ko to tamo peva” je zaista moje najuspešnije delo.

Saznali smo takođe da je Zurovac Duška Kovačevića susreo 2004. na sastanku na kojem je scenarista aminovao predstavu i drugi put na samoj premijeri kada mu je čestitao.

– Bilo mi je važno da imamo Kovačevićev blagoslov, jer cenim njegovo stvaralaštvo. Slobodana Šijana upoznao sam na premijeri baleta 2004, takođe, primajući čestitke. Voki i ja već smo se tada prepotentno smejali – duhovito je opisivao poznati koreograf, a uoči večerašnjeg izvođenja je za srpske medije izjavio:

– Naročito mi je laknulo kada sam počeo uistinu da sarađujem s Vokijem Kostićem, jer smo odmah „kliknuli”, i naša saradnja je bila prava pesma. Jako je bilo važno što sam imao i fantastičan tim uz sebe, prvenstveno Olju Jovanović Zurovac kao asistenta, zatim Žorža Draušnika, scenografa, i Katarinu Radošević Galić kao kostimografkinju. Svako od njih odradio je fantastičan posao, tako da je moj deo posla u baletskoj dvorani bio takav da sam se mogao posvetiti punim srcem onom što najbolje profesionalno znam. U svakom slučaju „Ko to tamo peva” je zaista unikat po svojoj popularnosti i broju izvođenja. Ne znam da li se neka baletska predstava, ne samo u Evropi, nego i u svetu, toliko godina održala na repertoaru, sa tolikim brojem repriza.

Pesma „Voleo bih da sve ovo samo snevam”, obuhvata putnike i igrače u dotrajalom autobusu, koji ih vozi ka Beogradu uoči početka rata i simbolizuje sam život. Dok se tragično, smešno, tužno i groteskno prepliću... I nije to prepoznatljivo samo nama već i publici u Kolumbiji, Italiji, Kanadi, Egiptu, Makedoniji, Rumuniji, gde god je ovaj balet gostovao. U tom razumevanju i prepoznatljivosti možda se nalazi ključ dugovečnosti ovog dela.