„Mala sveta reka” uzda se u nas

Užice – Postajemo u ovo brzo doba željni lepe i jednostavne pisane reči. Lišene žustrine, na obične teme, o onome što nas odvajkada okružuje. Dar da tako piše ispoljio je svojom vrlo čitanom knjigom „Pecajući starom prugom od Užica do Višegrada” (iz 2017) Užičanin Dragan R. Filipović. Pisac fantastike, TV i strip scenarista, čijih je bezmalo 1.000 tabli kratkih stripova objavljeno u nemačkim strip-publikacijama. Autor jednako sposoban da zapazi, i u štivo pretoči, vrednosti i lepote zavičaja.

Evo sada nove Draganove knjige nazvane „Mala sveta reka”. O reci Đetinji, biseru koji je stolećima deo života Užičana: kraj nje im se korak širi i pogled odmara, na njenim obalama u ljude stasaju, ona je od davnina tu da žedne napoji i strujom ih opskrbi... A u naše doba ugrožena nemarom i zagađenjem. Opominjuća knjiga o voljenoj reci s porukama napisana.

„U Pustopolju, pred klancem koji zovu Ljutica i Strmac, kremanskom alhemijom od više potoka nastaje Đetinja... Dobra je to mešavina voda Tare i Zlatibora, planina oko kojih smo se svili u nadi da se više nećemo seliti; ni zbog prirode, ni zbog ljudi... Gde se bele bukovi, to se drevna Cetina ukazuje; gde se pastrmka izbacuje, to se tarski izvori svežinom razmeću. Svedočiti tome, velika je privilegija i čista radost. Ta igra, taj ples, 74 kilometra je dug; sve dok se kod Požege ne preokrene u Zapadnu Moravu”, počinje ovako „Mala sveta reka” i nastavlja zapažanjima, istorijom, kazivanjem, erskom domišljatošću... Tako putujući stiže do žala što je savremena pošast nebrige prema prirodi zahvatila i Đetinju.

„Imamo jezero, veštačko; hvalili smo se lepotom njegovih zaliva, bojom i ukusom gorske vode. Procvetalo je u bojama nedostojnim te lepote, napunilo se čemerom. Uvređenost je uzela maha; u tom stanju naprečac bismo se rastali... Ima li dete iz Sevojna pravo da doživi gacanje bistrim plićakom punim klenova i ispod kamena ulovi svog prvog rečnog raka? Je li strašno zamisliti plivanje Đetinjom kod Zlakuse, ljubavisanje Požežana kod vrbe na 100 koraka od mosta? Znači, rastali smo se s Malom svetom rekom ispod Užica i iznad Stapara. Teško nam je da te predele vidimo, da znamo, da priznamo”, beleži Filipović (dodajući „ne umemo s plastikom i ta naša veza došla je u lošu fazu”), te poručuje:

„Ako Đetinja potpuno umre, biće to večiti žig na pokolenju koje danas oko nje živi. Ako je očistimo, stičemo pravo da se hvalimo dok se Zemlja vrti, stičemo osnov za napredak u svemu ostalom. Mala sveta reka se, u svojoj krhkoj lepoti, u nas uzda. Jedared i za jedan prečistač govorili smo različitim jezicima i nismo ga napravili. Đetinju molim za još jedan napor, za još koju reč na jeziku koji svi na njenim obalama razumemo. Šapni, Mala sveta reko, ako misliš da od stanovništva postanemo ljudi.”

Ovu nisku od 29 priča posvećenih Đetinji i prirodi Dragan R.Filipović je na terenu godinama strpljivo ispisivao. Teško je odrediti jesu li one eseji, članci, pripovetke ili, kako autor kaže, „lična pražnjenja”, jedino je izvesno da je ovo ekološka književnost. Pisac predgovora Miodrag Milovanović zaključuje: „Zbirka kratkih eseja Kolsona Vajtheda ’Kolos Njujorka’ nešto je što je najpribližnije prozi koju pred nama razastire Dragan R. Filipović: poetski eseji, začinjeni istorijom i ljudskim sudbinama, iznad kojih ostaje da lebdi nekakav ton nadnaravnog osećanja da postoji nešto što svet oko nas štiti od nas samih, a pre svega od naše nebrige i nemarnosti.”

O svojoj novoj knjizi autor Dragan R. Filipović za naš list kaže da u njoj, za razliku od prethodne „Pecajući starom prugom od Užica do Višegrada”, koja je doživela tri izdanja, nema ilustracija (sem izuzetne naslovne Dobrosava Boba Živkovića). – Nema ni fotografija, samo reči. Ali na korici je kju-ar kod koji čitaocu otvara vrata sajta istog imena. Tu ima fotografija, priča kojih nema u knjizi, informacija i mogućnost da sa autorom prodiskutujete neke od tih reči. Voleo bih da svaka reč iz ove knjige postane prevaziđena, nebitna. To bi značilo da smo se izmirili sa Đetinjom i naučili kako se ispravno živi u ovom svemiru – reče nam ovaj užički stvaralac.