Hilari Klinton na čelu diplomatije SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. decembra – Za kormilom američke diplomatije biće – Hilari Klinton (61). Na dužnost će stupiti sledećeg 20. januara, kad dužnost šefa američke države preuzme Barak Obama (47), koji je danas ozvaničio njeno postavljenje na čelo Stejt departmenta.

Uzimajući je u najuži strateški sastav, novoizabrani predsednik je potvrdio rešenost da stvori „vladu rivala”. Pored suparnice koju je porazio u izbornom finalu unutar Demokratske partije, on je kao ključne saradnike odabrao još – Roberta Gejtsa (65) koji će, kao republikanski simpatizer, ostati na položaju ministra odbrane, i penzionisanog generala marinaca Džejmsa Džounsa (64) koji je pod odlazećom administracijom Džordža Buša (62) bio komandant NATO-a u Evropi (2003-2006) a 2007. i specijalni izaslanik za bezbednosna pitanja Bliskog istoka.

Šta možemo da očekujemo od novog vrha supersile– pitaju se eksperti širom sveta, pa i u Beogradu. Srbija ima loše iskustvo s pojedinim članovima Obaminog tima.

Hilari je zapamćena po zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. a ime njenog muža Bila Klintona nosi trg u Prištini, u znak zahvalnosti za učinjeno. Novoizabrani predsednik Džozef Bajden je rekao da je to „redak grad s muslimanskom većinom u kome Ameriku obožavaju” i da podrška nezavisnosti Kosova popravlja (sada nepovoljni) utisak o Vašingtonu u islamskom svetu…

Prerano je, ipak, govoriti o tome kakva će biti Obamina politika prema Balkanu. On je, doduše, podržao i nezavisnost južne pokrajine Srbije i nije stavio primedbu na ondašnju vojnu akciju NATO. Ali, uopšte uzev, on se založio za davanje prednosti dijalogu u rešavanju međunarodnih problema, čak i s „velikim neprijateljima”, kakvim se ovde smatraju Iran, Severna Koreja, Venecuela, Kuba…

Na promociji budućeg sastava, Obama je rekao da je „ponosan” što će mu Hilari biti bliska saradnica, što je ona potom uzvratila istim izrazima, iako su njih dvoje vodili jednu od najljućih i najdužih predizbornih borbi u savremenoj istoriji. Ako takav pristup bude imao i prema spoljnim neistomišljenicima, biće to, takođe, značajno odstupanje od poduže prakse njegovog prethodnika, a što bi moglo da nagovesti – da je Obama spreman da „originalnu ekipu najbližih funkcionera” angažuje za popravljanje, sada prilično poremećenih, odnosa SAD sa svetom.

Koji bi domet imalo takvo prestrojavanje, zasad nije jasno. Posmatrači primećuju da je pokazao izrazitu sklonost da „poveže ono što je izgledalo nepovezivo”.

Na današnjoj čikaškoj promociji bezbednosne ekipe, Obama je pomenuo zasluge generala Džounsa „od Kosova do Iraka”. Hroničari se prisećaju da je Džouns odigrao pozitivnu ulogu u suzbijanju albanskog talasa nasilja protiv Srba na Kosmetu u martu 2004.

Džouns je najoriginalniji Obamin izbor, konstatovao je analitičar Si-En-Ena. „Njujork tajms” ukazuje i da bi general – čiji stas i „zračenje” upoređuje s junakom „vesterna” Džonom Vejnom– mogao da bude i „koordinator” budućeg predsednika u često konfliktnim odnosima između Pentagona (Gejts) i Stejt departmenta (koji će voditi Klintonova). Pominje se, takođe, da je Džouns pokazao visoku dozu samostalnosti, uz ostalo i tvrdnjom da „NATO ne dobija rat u Avganistanu”, što je bojište kojeObama želi da proglasi „najvišim prioritetom” po okončanju glavnih borbenih dejstava američke vojske u Iraku, koje nagoveštava u roku od 16 meseci.„Tercet” Klintonova-Gejts-Džouns bi, slute analitičari, mogao da posluži Obami da se iskaže kao „vrhovni arbitar” među mogućnim različitim pristupima. To je, smatraju, bolja varijanta za SAD nego da bude „razapet” u trouglu znatno iskusnijih „jakih ličnosti” (čiji je ego izrazit, po dnevniku „Politiko”).

Nije, ipak, isključena ni konkurentnost u „trijumviratu” Obame, kao i izvan tog sastava. Za buduću ambasadorku u UN, novoizabrani predsednik je postavio svoju podržavateljku Suzan Rajs (44), proverenog diplomatu koja nije u srodstvu sa sadašnjom šeficom diplomatije Kondolizom Rajs, uz nagoveštaj da bi ona mogla da postane član njegovog kabineta. Bivši nosilac tog zvanja, republikanac Džon Bolton (60), sluti da ulazak ambasadorke u najuži krug odlučilaca „ne bi bio OK, jer nije dobro da vlada ima dve šefice diplomatije”, sugerišući da bi Suzan i Hilari mogle da budu konkurentkinje.

Osnovno je pitanje – da li će Obama moći da svojim „timom rivala” izdejstvuje „nacionalno jedinstvo”, za koje je i danas pledirao. I – da li će u tom „koktelu” utoliti žeđ i Amerikanaca i drugih – za osetnim promenama, koje bi svet učinile bar nešto boljim nego što je sada.

Obama je danas ozvaničio i druge važne članove svog tima za, kako se ovde naziva, nacionalnu bezbednost. Ministar pravosuđa biće (prvi put crnac) vašingtonski sudija Erik Holder (57), a šefica Ministarstva za domovinsku bezbednost – guvernerka Arizone Dženet Napolitano (51).