Biološki sat može da se vrati unazad

Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar" je dr Vladislav Volarević, profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, koji je rangiran u najboljih 0,05 odsto naučnika u svetu. Veliki uspeh je ostvario u oblasti matičnih ćelija, objavio je više od 100 naučnih radova u prestižnim naučnim časopisima koji su citirani više od 6.200 puta. Treba imati na umu da su analizirani radovi 30 miliona naučnika i istraživača zaposlenih u 55.000 institucija u preko 200 zemalja. Trenutno je rukovodilac Centra za smanjenje štetnih efekata bioloških i hemijskih hazarada na pomenutom fakultetu. Nakon doktorskih studija, usavršavao se u Americi i na Institutu „Kiri“ u Parizu, postdoktorske studije je završio 2015. godine u njujorškoj bolnici „Sinajska gora“, gde je radio na Institutu za imunologiju. Poslednjih godina bavio se naučnim radom na Institutu za anatomiju Univerziteta u Bernu, u Švajcarskoj, ali je, ipak, odlučio da se vrati i živi u Srbiji.

On je radio na istraživanjima gde je dokazano da je iz malog parčeta kože moguće izdvojiti specifične matične ćelije, kojima u laboratoriji može da se vrati biološki sat unazad.

– Postoji mogućnost da se vrati biološki sat unazad, što je negde i cilj brojnih naučnih istraživanja i to je zapravo revolucija u medicini jer na taj način možemo da se borimo i protiv najtežih bolesti i da osmišljavamo terapiju za svakog pacijenta ponaosob – naglasio je dr Volarević.

Gost našeg podkasta bavio se i molekulskim mehanizmima odgovornim za štetne efekte duvanskog dima i poređenje efekata duvanskog dima i aerosola koje emituju uređaji za zagrevanje duvana. Laboratorija na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu opremljena je robotima koji imaju mogućnost da imitiraju pluća pušača, i jedina je takvog tipa u jugoistočnoj Evropi. Koristeći robote koji simuliraju pušenje, ispituje se uticaj duvanskog dima na promenu gena kod pušača.

– Kada je reč o elektronskim sistemima za isporuku nikotina, mi smo ih poredili sa cigaretama. Međutim, mehanizmi kojima oni utiču na imunske ćelije su gotovo potpuno drugačiji u odnosu na cigarete, tako da to gotovo kao da nije isti proizvod. Čak i njihove koncentracije određenih toksina ili i drugih štetnih materija u duvanskom dimu značajno su drugačiji u koncentracijama u aerosolima ovih sistema. Mi smo ispitivali nekoliko proizvoda, uključujući ovih vodećih duvanskih kompanija, analizirali viabilitet, odnosno analizirali kako se ćelije menjaju... Interesantno je recimo da se dosta imunske ćelije stimulišu produkcijom imunosupresivnih faktora, dok su nekada izložene tim aerosolima, što otvara jedan potpuno nov pravac za dalje istraživanje. kad je reč o klasičnim cigaretama i cigaretama koje uzimamo iz uređaja za zagrevanje duvana. Opasnije su, da kažem, obične cigarete kada se konzumiraju – navodi dr Volarević.

Život u Srbiji mu, kaže potpuno odgovara, jer se jedino ovde osećam kao svoj na svome.

– U Americi sam dosta radio i mnogo toga naučio. Tamo vas zaista u laboratoriji spremaju kao za specijalne jedinice. Ono što smo ovde radili, nas troje, četvoro zajedno za sedam dana, ja sam tamo to sam obavio za dan ili dan i po. Neverovatno je kako vas oni za vrlo kratko vreme bace u vatru, imate najsavremenije uređaje, visoka očekivanja, velike rokove, i to je zaista vrlo jedan specijalan pristup radu koji na kraju zaista daje rezultate. I u Švajcarskoj mi je bilo fenomenalno, tamo su mi vrata i dan danas otvorena. Mislim da nam ovde svima treba malo više pozitivne energije, malo više optimizma – dodaje dr Volarević.

Njegov stav je da je najvažnije da imate u sebi jednu misiju i da se trudite da ostvarite neke svoje snove, da imate pravac kojim ćete se kretati i da zamislite negde cilj.

– Bitan je i razgovor i slušanje i srca i uma svog partnera ili svoje partnerke i u toj nekoj zajednici različitih emocija, razmišljanja, želja i htenja, čini mi se da onda uspeh mora da bude prisutan. Treba isključiti stres u potpunosti, ali čini mi se da čovek uvek mora da bude svestan sebe i gde je on, gde je njegovo mesto u društvu. Čini mi se da nekad i ta neka prevelika očekivanja koju sami postavljamo ispred sebe ili ispred članova svoje porodice mogu da budu prepreka i da unesu neki unutrašnji nemir koji onda naprosto ceo taj sistem koji imamo, koji je u skladu, koji u nekom balansu poremetimo i nakon toga zapravo dovedemo do pojave različitih bolesti. Jer zapravo stres je zaista jedan od inicijatora različitih promena i na nivou ćelija i nakon toga se oslobađaju određeni molekuli koji se zovu alarmini koji onda alarmiraju druge ćelije, pa onda ubacite tu imunske ćelije, i napravite pravi dar mar u samom organizmu. Bitno je da nađemo neke metode koje ćemo uspeti da se oslobodimo stresa – zaključio je dr Volarević.

POGLEDAJTE JOŠ