TIHO, SAMARDžIĆ PREGOVARA...

Ako se neko ozbiljno sekira oko izbora za predsednika Srbije, savetovao bih mu da se opusti. Vuk će biti sit, a koze na broju... jer su interesi koji spajaju vladajuću koaliciju mnogo jači od dobrim delom odglumljenih principijelnih neslaganja.
Čak i oko Kosova, kao mitske tačke zvanične srpske politike, racionalna analiza kojoj su naši političari, inače, skloni kada se radi o njihovoj koži, pokazala bi da pregovori oko Kosova i eventualne jednostrane odluke posle 10. decembra imaju malo veze s predsedničkim izborima.

Prvo, zašto bi izborna kampanja smetala pregovorima? Da li bi ona omela Slobodana Samardžića, ministra za Kosovo i Metohiju? Mislim da bi kampanja, kao kruna političkog aktivizma, jačala samopouzdanje srpskih pregovarača, jer je malo verovatno da bi se oni koji bi ušli u predsedničku kampanju odrekli Kosova, posebno ako računaju da pobede.

Vrlo su neozbiljna ona razmatranja koja govore o tome da bi na pitanju datuma predsedničkih izbora mogla da se razvrgne postojeća vladina koalicija. Ako je tačno da su nam pregovori o Kosovu važni, onda tek to neće da se dogodi, jer najlošije bi bilo da pregovore vodi vlada u ostavci, a još bi lošije bilo po srpske interese u toj međunarodnoj utakmici da se Koštunica zagrli sa Šešeljevim radikalima, što bi agresivnom delu međunarodne zajednice dalo neku vrstu moralnog alibija za odluke nepovoljne po ono što mi vidimo kao naš interes.

Kosovski voz putuje po utvrđenom redu vožnje i ne vidim kako ga naše mahanje rukama kraj pruge može zaustaviti. Uostalom i kosmetski Albanci imaju ovih dana parlamentarne izbore, ali njihova partijska elita, kao i svaka politička elita, vidi u tome šansu za pojačavanje pozicije na kojoj se nalaze i u pregovorima oko statusa Kosmeta.

Biće, ipak, da se na trojnim sastancima Koštunica – Tadić – Dinkić, gde ovaj poslednji ima ulogu posrednika, razmatra šira slika i mnogo praktičniji aspekti politike kojom bi se na duži rok obezbedila održivost postojeće koalicije, s tim što svaki partner gleda da već sada izvuče što više za budućnost.

Vodećim igračima u koaliciji ne ide loše. Naprotiv. Ne vidim ni jedan razlog da je razvrgavaju oko datuma predsedničkih izbora. Već sam napisao jednom prilikom, ali nije naodmet ponoviti da Demokratska stranka nikada u svojoj istoriji nije prošla bolje na izborima nego na ovim poslednjim. Osvojili su impresivan broj glasova. Više nego ikada. Imaju više ministara nego što su ih imali u Đinđićevoj vladi. Predsednik stranke je predsednik države. Imaju vlast u Beogradu. Dobili su pravo upravljanja najznačajnijim javnim preduzećima. Ne ide im loše u ostvarivanju glavnog izbornog obećanja – približavanja Evropskoj uniji... Oko Kosova se batrgaju na način koji ne odbija ni domaće glasove, niti im remeti rejting u stranim kancelarijama, makar prividno zaustavili su frakcijske borbe unutar stranke... Pa što bi onda rušili stolicu u koju su zaseli.

DSS je sačuvao mesto predsednika vlade i ministra policije, niko više i ne pominje Radeta Bulatovića, šefa BIA, kao predmet spora između partnera na vlasti... DSS je obezbedio kontrolu nad očekivanom i lukrativnom privatizacijom energetskog sektora i obezbedio je politički prostor za akciju u nekoliko važnih tačaka, važnih i sa stanovišta ideologije stranke – Kosovo, okončanje poslova oko ustavnih zakona. Demonstriraju izvesnu nezavisnost od međunarodne zajednice... pa se ne vidi valjan razlog da i Vojislav Koštunica ne bude čuvar koalicionih tekovina.

Na toj vrsti matematike počiva procena da će se oko predsedničkih izbora partneri dogovoriti – biće raspisani do kraja godine i održani u periodu od januara do marta iduće godine.