Podsetnica Mine Karadžić

Nedeljom tačno u podne sredinom meseca, Dorćolci su već navikli, otvara se  Muzej Vuka i Dositeja u Gospodar Jevremovoj ulici. Na vratima ljubitelje istorije i pozorišta čeka akademska glumica Ljiljana Jakšić „uvodeći” ih u predstavu „Moj otac Vuk Karadžić”. U ovom podsećanju na reformatora srpskog jezika iz ugla razmišljanja i zapisa njegove ćerke Mine Karadžić, slikarke i književnice,  monodramu koju izvodi poslednjih sedam godina glumica ponovo najavljuje za 13. april.

Osvrtom na značaj Vuka i Mine Karadžić za našu kulturu, u saradnji Muzeja Vuka i Dositeja sa Narodnim muzejem Srbije i udruženjem KulTurNet, obeleženo je dva veka od štampanja Prvog srpskog riječnika. Tekst potpisuje Vesna Aleksić, u saradnji sa Elijanom Gavrilović, kustoskinjom muzeja. Monodramu Jakšićeva izvodi u autentičnom ambijentu nekadašnje Velike škole – prve srpske ustanove namenjene  višem obrazovanju, u kojoj je sada dorćolski muzej.

– „Moj otac Vuk Karadžić” je značajna emotivna ispovest Mine o svom ličnom, kao i o životu njenog oca Vuka. Veliko mi je zadovoljstvo, a i čast da igram lik darovite ćerke značajnog oca. Ono što sam znala o Mini kada su mi poverili ulogu je da je bila mlada i učena devojka, očeva uzdanica, ali i velika inspiracija i muza pesnika Branka Radičevića. Izazov je bio, međutim, igrati Minu iz 1878. godine, dakle kao ženu sa 50 godina i sa već sijaset značajnih, ali i tragičnih trenutaka iza nje. Tumačim je kao zrelu, plemenitu, snažnu osobu koja o životu svoje porodice pripoveda toplo i sa puno ljubavi. Ona dostojanstveno nosi tragiku svoje sudbine, ističući delo svoga oca kao izuzetno značajno za srpski narod, kaže Jakšićeva.

„Često čujem očev glas kako govori: Sudbinu treba gledati ravno u oči da ni njoj ne bude lako”, citira glumica rečenicu iz predstave.

S druge strane, kaže, Mina Karadžić je izuzetno snažan lik iz naše istorije, koji budi divljenje. Kako kada predstavu igra u Beogradu, tako i u Vukovaru, Negotinu, Kladovu, Knjažnjevcu, a nastupala je s njom i u Raškoj, Prijepolju, Han Pijesku, Bajinoj Bašti...

– Gde god sam stigla na scenu sa Minom, publika je s puno pažnje upijala svaku izgovorenu reč, pratila iznenađeno informacije i raspoloženja i uzraćala izuzetno jakom emocijom. To je zaista najveća nagrada za glumca. Svaki put poželim da odigram predstavu o tvorcu naše sadašnje azbuke, kako na jugu i severu Srbije, tako i u Republici Srpskoj. Znači, u svakom selu, gradu i svakoj školi u kojoj je naša ćirilica u planu i programu, ali i posebno u dijaspori. Ukratko, svuda gde ima srpskog naroda, jer je ova 'podsetnica' izuzetno važna za naše nacionalno biće, govori umetnica o svojoj snažnoj motivaciji s kojom je preporučuje svakodnevno i svim posetiocima boemske i danas turističke Skadarlije u kojoj, šetajući zajedno sa tradicionalnim sviračima, nastupa već 25 godina u liku Skadarlijske dame...  Izgovarajući i pevajući stihove pesnika napisane u staroj boemskoj ulici, ona na nekoliko svetskih jezika pozdravlja i dočekuje beogradske goste. U „Kući Đure Jakšića” osmislila je i predstavu „Skadarlijka” po tekstu Isidore Bjelice, sa kojom je gostovala čak i u Cirihu...

– Dugo sam već Skadarlijka,  rekao bi neko, a ja dodajem: „Kad pre dve i po decenije!” Dok prizivam našu kulturno-boemsku prošlost i recitujem neprolazne bisere srpske poezije, na kaldrmi na kojoj su  nastali, čini mi se, i ja sama sam oduvek i zauvek. „Skadarlijo živote moj”, govorili su davno pesnici, a danas govorim i ja. Sa radošću stvaranja, koju prenosim na prolaznike, ljude koji dolaze i tom radošću poneseni odlaze, kaže za „Politiku” Ljiljana Jakšić.

U liku Marije Mokranjac uskoro i u Beogradu

Ljiljana Jakšić otkriva da je poslednjih godina posebno zainteresovana za predstave muzejskog teatra, koji sudeći po rastu broja posetilaca sve više dobija vrednost. „Oživeti muzejski sadržaj i istovremeno osetiti moć teatra, znači udahnuti život kulturnom nasleđu”, kako kaže. Osim predstave „Dositej, Dositeju” koju u Muzeju Vuka i Dositeja izvodi Vladimir Cvejić, takva je i predstava „Ja ću tebi ljubav biti” u kojoj naša sagovornica tumači lik Marije Mice Mokranjac, supruge slavnog kompozitora. Nastala je nedavno u saradnji sa Muzejem Krajine, po tekstu Sanje Radosavljević i osim što rasvetljava život osnivača prve srpske muzičke škole Mokranjca, govori i o velikoj ljubavi. Monodrama je pobrala velike aplauze po celoj Srbiji. Očekuje, poručuje, da se stvore mogućnosti da je i beogradska publika uskoro stalno gleda.