Manjak medicinskog osoblja problem i u Austriji

Nedostatak medicinskog osoblja je izazov u Srbiji, ali i u mnogim zemljama širom sveta. Prema podacima koje je medijskoj delegaciji iz naše zemlje predstavio Peter Haker, sekretar za zdravstvo grada Beča, broj lekara koji je uključen u zdravstveni fond u ovom gradu od 2017. do 2021. se smanjio za 6,4 odsto.

– Beč trenutno ima 21 bolnicu, uključujući manje specijalizovane ustanove koje pružaju visok nivo medicinske stručnosti. Među njima se izdvajaju bolnica za onkološke pacijente na pedijatriji, koja leči decu obolelu od raka iz cele Austrije, bolnica za operacije kolena i kuka, kao i zdravstvena ustanova za akušerstvo. Međutim, u budućem razvoju nam je akcenat na velikim centralnim bolnicama, kojih sada imamo sedam. Najveća, Univerzitetska bolnica u Beču (AKH), prostire se na duplo većoj površini od ostalih – rekao je Haker.

Prvog dana posete novinari su posetili kliniku „Floridsdorf”, koja je jedna od najsavremenijih bolnica u Beču. Nalazi se na periferiji grada, pa se iz centra do nje može stići tramvajem ili vozom. Otvorena je 2019, ima kapacitet od 700 postelja, 14 odeljenja i četiri instituta. Ova ustanova ima 2.500 zaposlenih, a svake godine primi oko 24.400 pacijenata. Kako su nam rekli, otprilike na svaka dva i po minuta hitna pomoć doveze pacijente. Time je pokrivena potreba hitnih zbrinjavanja u oko 90 odsto svih slučajeva u Beču, a noću čak 96 procenata. Kako bi bili spremni na ovakve situacije, bolnica je opremljena centrom za simulaciju vanrednih situacija. Centar se prostire na 1.000 kvadratnih metara prostora koji se koristi za obuku medicinskog osoblja u situacijama hitne pomoći i intenzivne nege. Tu se nalaze i lutke od novorođenčadi do odraslih, od kojih neke mogu da govore, dišu, umiru – može da im se podešava krvni pritisak, kako bi lekari mogli da vežbaju u što realnijim uslovima.

U okviru ove ustanove korisnicima su na raspolaganju samo jednokrevetne i dvokrevetne sobe. Ušuškane su, u njima je tiho, a prozori gledaju ka zelenilu, da bi pacijentima bilo prijatnije. Svaka ima toalet i kupatilo, televizor, prenosni regal. A u okviru ustanove postoji i dnevni boravak u kojem pacijenti mogu da provode vreme ili da prime posetu.

Ipak, nisu sve bolnice u Beču moderne i ovako dobro opremljene. Infrastruktura mnogih je zastarela – neke su u osnovi sagrađene pre 100 i više godina. Neke još imaju stari sistem – paviljona. Zbog toga su gradske vlasti, prema rečima sekretara za zdravstvo, pokrenule projekat modernizacije bolničkih kapaciteta koji će trajati do 2038. godine, a ukupna investicija iznosi 5,5 milijardi evra.

– Plan nam je da smanjimo broj nepotrebnih dolazaka u bolnice, ali i termine čekanja, zbog čega otvaramo centre za primarno zbrinjavanje. Svi pacijenti, bez obzira na zdravstveno osiguranje, iako ga u Austriji retko ko nema, dobijaju adekvatnu medicinsku pomoć u centru za primarnu zaštitu „Vien zapad” – ukazao je dr Peter Houbnberger, direktor odeljenja za opštu medicinu ovog centra.

Centar se nalazi neposredno pored železničke stanice, odakle se liftom može dođi direktno u čekaonicu. U njemu se obavljaju usluge opšte medicine, postoje laboratorije kao kod nas u domovima zdravlja, ali i savetovalište za dijabetičare, kao i psihološka podrška.

– Ovaj centar ima i socijalnog radnika koji pomaže i daje savete pacijentima u rešavanju administrativnih i životnih problema. Bilo da je reč o podnošenju zahteva za socijalnu pomoć u vezi sa negom, bilo poteškoća sa stanovanjem – rekao je dr Houbnberger.

Jedan od problema sa kojima se suočava austrijski zdravstveni sistem je odlazak lekara u zemlje sa boljim uslovima i većim platama. Prema procenama, očekuju da će do 2030. godine biti veća potreba za medicinskim osobljem u odnosu na broj onih koji se školuju. Ovakav disbalans u obrazovanju medicinskog kadra se već oseća u nekim evropskim zemljama poput Velike Britanije i Švajcarske, koje „uvoze” radnu snagu. Međutim, u poslednje vreme se sve više lekara vraća iz Nemačke u Austriju. Kako je Haker istakao, „veliki privatni zdravstveni centri u evropskim zemljama se raspadaju”. Jedan takav centar u Francuskoj je prijavio stečaj. On je u Austriji imao 80 centara za rehabilitaciju i domova za negu.

– U Nemačkoj su i konzervativni političari rekli da je ovo bilo pogrešno usmerenje ka komercijalizaciji zdravstva. Ti akteri su nama oduzimali osoblje. Mislim da se već oseća posledica nove orijentacije – u poslednje dve-tri godine smo dobili iznenađujući veliki broj lekara iz Nemačke. Zalažemo se za javno zdravstvo. Ja nisam protiv tržišne orijentacije, ali težim da ona bude zdrava – objasnio je sekretar za zdravstvo grada Beča i ukazao da je u glavnom gradu Austrije početna bruto plata lekara 9.000 evra.

Posao plus obuka

Budući da se u austrijskoj prestonici očekuje i nedostatak negovatelja, grad Beč planira da do 2030. godine zaposli 9.000 negovatelja kako bi odgovorio na rastuće potrebe stanovništva. Bečki fond za unapređenje radnika (Vaf) organizuje program „posao plus obuka”, koji nudi nezaposlenima i onima koji žele da se prekvalifikuju i besplatno završe stručne obuke u oblastima zdravstva, ali i IT-a, pedagogije… Učesnici programa dobijaju finansijsku pomoć u toku obuke, kao i zdravstveno i penziono osiguranje. Nakon završene obuke garantovano je i zaposlenje. Novinari iz Srbije su imali priliku da posete centar za obuku i simulaciju, mesto gde se učenici pripremaju za budući rad. Unutra je prostorija koja je identična onoj u bolnici, pa se na taj način i privikavaju gde šta stoji. Oni u toku obuke presvlače beba-lutke, kupaju ih i neguju. Krv vade iz improvizovane ruke, a ukoliko pogode venu poteći će crveni sok koji zamenjuje krv. U zavisnosti od zahteva razlikuju se dužine kursa. Obuka za kućnog negovatelja traje od tri do šest meseci, a za asitenta-negovatelja dve godine. – Volim ovaj posao. Želim da pomažem ljudima, zato sam se i prijavio za obuku. U školu ću ići dve godine, a onda me čeka siguran posao – naveo je devetnaestogodišnjak Milisav Lukić, koji se obučava za stručnog asistenta na području nege.

I vrtić u okviru penzionerskog doma

U okviru zaduženja sekretara za zdravstvo je i socijalna politika, koja uključuje i domove za stare. Kao penzionerski domovi pre 65 godina osnovane su „Kuće za život”.

– Sarađujemo sa različitim institucijama – gradskim službama, bolnicama i socijalnim ustanovama. Ponosni smo na partnerstvo sa odeljenjem za socijalna pitanja kroz koje pružamo podršku mladim porodicama i porodiljama nudeći im privremeni smeštaj – rekao je Kristijan Henefajnd, direktor ovog doma, i dodao da u okviru kompleksa imaju i vrtiće kako bi napravili povezanost između dece i starijih osoba. Mladima nude obrazovne programe, ali i mogućnost stanovanja. Trideset studenata živi u ovoj ustanovi, gde u okviru socijalnih programa doprinose zajednici – recimo čitanjem starijim osobama.

– U našim domovima radi oko 70 pripadnika civilne službe, koji umesto vojnog roka obavljaju društveno koristan rad. Naš tim broji više od 5.000 zaposlenih, uključujući medicinsko osoblje, kuvare, administrativne radnike… Trenutno u Beču upravljamo sa 30 objekata, a imamo 8.500 korisnika – istakao je Henefajnd i dodao da 80 korisnika ima više od 100 godina.

U ovom objektu korisnici imaju jednokrevetne apartmane ili ako dođu kao par dvokrevetne. U slučaju da je potrebno, u istoj zgradi se nalazi stacionar. Frizerski salon, pozornica, restorani, poslastičarnica, prostorije za vežbu su prateći deo kuće za život.

U ovim domovima je 450 zaposlenih sa prostora Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.