"Dvojac" u odbrani

Igrom slučaja, upravo u vreme kada se "lome koplja" zbog termina izbora u Srbiji, predsednik Boris Tadić stao je u odbranu premijera Vojislava Koštunice, na spoljnopolitičkom planu. Tadić je 11. novembra trebalo da bude domaćin "Igmanske inicijative" u Beogradu, a odlučio je da se skup (koji okuplja i predsednike zemalja bivše Jugoslavije, osim Slovenije) odloži do daljeg zbog uvredljive izjave Željka Komšića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, na račun srpskog premijera (poručio mu je da "drži prste dalje od BiH, jer bi mogao dobiti po prstima, ali i po nosu").

Tadić se poslužio diplomatski elegantnom formulacijom o odlaganju skupa "na neodređeno vreme", izbegavajući primitivni način govora kojim je Komšićeva pretnja izrečena.

Njegov potez će svejedno odjeknuti u Sarajevu. Tadićeva je poruka jasna: nezavisno od toga u kakvim su trenutno odnosima predsednik i premijer, ko srpskog premijera uvredi na način kako je to učinio Komšić, uvredio je Srbiju. Ne samo zato što je Srbija ozbiljna zemlja za koju je neprihvatljiv ovakav način komunikacije s njenim liderima, već i zato što srpski čelnici imaju vrlo sličan stav kada je u pitanju glavni kurs državne politike.

Iako strani diplomatski krugovi ovdašnje prilike vole da tumače iz ugla političkih razlika koje uočavaju, a nekad i učitavaju, između predsednika Tadića i premijera Koštunice, u ovoj se situaciji pokazalo da bitnih razlika, kada su srpski nacionalni i državni interesi, zapravo i nema. Kada su velike stvari u pitanju, politika je ista, a razlike su uglavnom stilske prirode. Iako vlada uvreženo mišljenje da je jedan "mekši" i "kooperativniji", a drugi "tvrđi" i "samostalniji", u ključnim trenucima na te se razlike jednostavno ne isplati spolja računati. Kada su strateški interesi u pitanju, ovaj politički "dvojac" nastupa kao jedinstven tim na kormilaru. Drugim rečima, i Tadić se zalaže za celovitu BiH u kojoj se uvažavaju stavovi Republike Srpske. Zato je, na svoj način, i stao u Koštuničinu odbranu. I u odbranu Srbije, kojoj se, u tim nedavnim pretnjama pristiglim iz Sarajeva, osporava pravo na izjašnjavanje o Lajčakovim potezima iako je Srbija garant Dejtonskog sporazuma.

Isto je i kad je reč o energičnom protivljenju ovog dvojca nezavisnosti Kosova.

A to što im politički ciljevi i ideali nisu identični na domaćoj sceni, kao uostalom ni u aktuelnoj predizbornoj "zavrzlami", nije ništa ni novo, ni neobično, ni posebno alarmantno. I, kao što se upravo dalo videti, ne mora nužno među njima stvoriti pukotinu u vođenju spoljne politike.