Ikonopisac koji je prevario NATO

Novica Andrić

Mitska, ogromna drvena maketa konja, koja je zahvaljujući ratnom lukavstvu donela odlučujuću prednost Grcima nad Trojancima, bila je kasnije inspiracija za mnoga maštovita rešenja koja su više ili manje uticala na ishod ratova. Upravo je trojanski konj bio inspiracija pilotu majoru Đorđu Ivanovu, pilotu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije, da već tokom prvih sati agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. godine osmisli kako da se lukavo suprotstavi neuporedivo jačoj sili.
„Očekivali smo napad i nalazili smo se u skloništu. Bombe su počele da pljušte po aerodromu kod Batajnice oko 20 sati. Nastao je pravi zemljotres, otpada plafon, nestaje svetlo, čekamo da i nas pogode. Očekujem smrt, košmar u glavi, a onda mi se u magnovenju pojavljuje tradicionalni karneval u rodnoj Strumici.

Vidim sebe devetogodišnjaka, kako vučem maketu trojanskog konja koju sam sa komšijskom decom napravio od letava sa tarabe. Kada je opasnost prošla, rešio sam da, ako živ dočekam jutro, počnem da radim na maketi ’miga 29’, tada najsavremenijeg aviona našeg vazduhoplovsta i najveće pretnje agresoru”, objašnjava Ivanov u razgovoru za „Politiku”.
Odmah je plan izložio starešinama, ideja je bila da se avijacija NATO-a namami da gađa makete „migova 29” kako bi prave letelice, dobro sakrivene, bile sačuvane. Starešine su bile sumnjičave u uspeh projekta, ali je na kraju dobio njihovu saglasnost. Izrada prve makete počela je već 27. marta, na dan obaranja američkog „nevidljivog” aviona F-117A.
„Kao iskusan slikar, sa više desetina izložbi, lako sam slobodnom rukom, bez lenjira i šestara, nacrtao skice”, seća se Ivanov, koji je danas ikonopisac.
Maketu su izrađivali majstori za krevete, kuhinjske elemente i poljoprivredne mašine, a njihovo delo je za mesec dana izašlo iz improvizovanog hagngara. Radilo se pomoću „štapa i kanapa”, heftalica je bila glavna alatka za finalizaciju, pomoću nje su limove zakivali na drvenu konstrukciju. U prvoj ekipi za izradu maketa bili su selektor jugoslovenske reprezentacije u avio-modelarstvu Radoje Blagojević, zastavnik Dragče Ranić, avio-mehaničar 204. lovačko-avijacijskog puka, Nikola Buljević, avio-modelar iz Nove Pazove i Petar Grubić, stolar iz Nove Pazove. Kasnije su se pridružili još neki pripadnici 204. lovačko-avijacijskog puka i 117. vazduhoplovne baze – stolari, tesari, limari, farbari...

„Najveći deo potrebnog materijala za izgradnju maketa bio nam je dostupan. Reč je o letvicama, panel i šper pločama, jer smo radili u hangaru Drvnog kombinata ’Vojvodina’, nedaleko od aerodroma. Ni metalni delovi nisu bili problem zbog pomoći fabrike ’Lifam’ koja je proizvodila poljoprivredne mašine. Na sve strane bilo je i otpadnog gvožđa kao i točkova od starih vozila”, objašnjava Ivanov.

Najveći problem bio je lim – materijal za konačno pokrivanje kompletne konstrukcije makete kako bi izgledom bila što vernija pravom „migu 29”.

„Nenajavljeno sam posetio štampariju dnevnih listova u Kosovskoj ulici u Beogradu i, iako nisam nikoga poznavao, zatražio sam iskorišćene limene ploče od ofset štampe. Bez previše pitanja su mi izašli u susret. Gomilu limova utovario sam u moj automobil ’kadet karavan’, koji je zbog tereta ’dopuzao’ do hangara u kojem smo radili”, slikovito opisuje Ivanov.

„Komšije su sumnjičavo vrtele glavom, misleći da sklapamo prave ’migove’ od delova koji dolaze iz Rusije.” Prva maketa postavljena je 27. aprila, a već u noći drugog na treći maj je uništena. Ivanov je tim pogotkom dobio opkladu sa svojim sumnjičavim starešinama.

Komanda RV i PVO je odlučila da nastavimo sa izradom maketa. Zahvaljujući već definsanim dimenzijama, urađenim šablonima i uigranoj ekipi vreme za proizvodnju svake naredne je drastično skraćivano. Za poslednju, šestu, bila su potrebna samo tri dana. Mogli su da „štancuju” desetine komada... Makete su postavljane na travnjak, kako u slučaju pogotka ne bi bila oštećena pista. Otkako su postavljane makete – nijedan „mig 29”, sakriven u blizini aerodroma, nije uništen na pisti.

Jednu su gađali još dok ju je ka pisti vukao traktor. Na sreću po vozača traktora, tada su je promašili. Poslednja, šesta, maketa postavljena je 25. maja 1999. i gađana u noći između sedmog i osmog juna, sa dve bombe koje nisu eksplodirale, ali su je njihove krhortine oštetile. Rat je završen dva dana kasnije.

„U šali kažem da bi američki piloti’zaduženi’ za Batajnicu, ako saznaju ovu istinu, morali da iz svojih biografija izbrišu uništenje srpskih ’migova’, a neki i da vrate odlikovanja”, kaže Ivanov.

„Preživela” maketa je sa aerodroma kod Batajnice u Muzej vazduhoplovstva dopremljena tek 2017. godine. Bila je u veoma lošem stanju jer je bila prepuštena zubu vremena. Bombardovanje je izdržala, ali ljudski nemar – jedva.

„Sa puno emocija sam je rekonstruisao da bude nalik na original iz 1999. godine. I danas se nalazi ispred Muzeja vazduhoplovstva, ali, nažalost, neizvesna sudbina joj se izgleda ponavlja”, konstatuje Ivanov.

Mir u svetu boja i četkica

Đorđe Ivanov je penzionisan 2001. i sa setom priča o tome kako su on i mnogi njegovi saborci zaboravljeni. „Mir sam našao u svetu boja i četkica. Ikonopišem i freskopišem crkve. Oslikao sam desetak crkava, među kojima i Crkvu Svetog Luke u Beogradu. Trenutno radim na Crkvi Svetog velikomučenika Georgija u selu Radaljevo na Goliji”, kaže Ivanov, koji je za svoj rad dobio Gramatu od patrijarha Ireneja. U Vojnoj gimnaziji u Beogradu budućim oficirima predaje ikonopisanje, kao vannastavnu aktivnost.

Simulirani i rad motora i radio-veza

Makete su težile između jedne i po i dve tone. Čak su i „oživljene” tako što su u buradima koja su imitirala motore paljene krpe natopljene kerozinom, a imale su i radio-stanicu „Nataša” kao izvor zračenja. Tako da je NATO mogao da detektuje toplotno „isijavanje” navodnih avionskih motora, pa i uključenu radio-stanicu „pilota”. Cena prve makete procenjena je na oko 15.000 tadašnjih dinara, dok su preostale usavršenije koštale oko 50.000 dinara, što bi danas bilo oko 4.500 evra.