Vučić: Jasenovac je jedini logor koji nikada nije oslobođen

Centralni skup povodom Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac, koji zajednički obeležavaju vlade Republike Srpske i Srbije, održan je juče u spomen-području Donja Gradina, na najvećem stratištu jasenovačkog logora smrti. Obraćajući se okupljenima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je ponosan što se još jednu godinu zaredom menja sudbina Srba koju su im drugi namenili.

„Menjajući sebe, osiguravamo budućnost našeg naroda, suprotstavljajući se onima koji su nam sudbinu nestanka namenili, pokazujemo da ćemo živeti”, naglasio je Vučić. Kako je istakao, Jasenovac je jedini logor koji nikada nije oslobođen. On je podsetio da su partizani i Crvena armija više od sedam meseci bili u Beogradu, a da je „srbosek” u Jasenovcu i dalje neumorno radio.

„Ko je dozvolio da, kako ga veliki Gideon Grajf naziva, balkanski Aušvic radi do 4. maja? Kako je moguće da partizanske brigade nisu napadale Jasenovac, a da su saveznici istovremeno tukli po Nišu, Leskovcu i Podborici? Ko je dozvolio da se postojanje tog čuda od logora nastavi i da gotovo niko od Srba ne opstane?”, upitao je Vučić.

On je naveo da je zbog toga grupa od nekoliko stotina logoraša centralnog ustaškog logora Jasenovac skupila sav svoj očaj, pretvorila ga u hrabrost i odlučnost i jurnula u slobodu. „Ubrzo posle njih, još 167, od kojih je preživelo samo 11, smeštenih u Logoru 4, krenulo je u proboj ka Savi, ka životu, ali i ka večnosti koja sleduje za junaštvo. Ostali su stradali na bodljikavim žicama, u minskim poljima, pogođeni iz mitraljeza”, rekao je Vučić i dodao da je Crvena armija ušla u Aušvic, a da u Jasenovac niko od oslobodilaca nije ušao dok sve nije bilo gotovo, dok iza logora nisu ostale samo ruševine i grobnice, nakon što su ustaše napustile dan posle proboja zatočenika.

Predsednik Srbije je podsetio da je logor Jasenovac formiran u leto 1941, a da se NDH ugledala na nacističku Nemačku i njene logore. Pri tome je bila „surovija, neretko i groteskna u toj svojoj surovosti i bolesnija od originala koji je sledila”.

„Nigde ni u jednom drugom logoru nije zabeležena tolika i takva bestijalnost. Nigde toliko različitih načina ubijanja nije primenjeno i nigde sa takvom i tolikom strašću. Nigde toliko žrtava nije zaklano, ubijeno maljevima, testerisano, paljeno, kuvano u kazanima, živo spaljeno, vešano, davljeno, iskidano, ubijano na najneverovatnije načine. I nigde se ljudski rod nije toliko približio paklu kao što je to učinjeno ovde u Jasenovcu”, rekao je Vučić.

Istakao je da je u tom logoru pune četiri godine postojao samo jedan zadatak – da bude ubijeno što više Srba, Jevreja i Roma. „Bolesne ideje o tome da su Srbi problem tada nastale NDH, da se njima Hrvatska neće biti ni cela ni nezavisna, da je pravoslavlje najveća smetnja katoličanstvu, izrodile su čitav jedan sistem satiranja svega što je srpsko. Taj sistem je podrazumevao i iseljavanje Srba i njihovo pokatoličavanje i ubijanje. Predviđeno je da svakom od ovih metoda bude podvrgnuta trećina Srba, ali je na kraju ipak preovladala želja za ubijanjem”, rekao je Vučić.

On je naveo da je na teritoriji NDH u Jasenovcu, Gradiški, Pagu, Jadovnu, po jamama u pokoljima tokom Drugog svetskog rata ubijeno gotovo milion Srba.

U trenutku kada je Beograd odavno bio oslobođen i Sremski front odavno probijen, dodao je Vučić, dogodila se pobuna u Jasenovcu, a kojoj je prethodila naredba Maksa Luburića da se logor uništi, dokazi spale i preostali zarobljenici pobiju. „Prethodila joj je poslednja velika egzekucija jasenovačkih logoraša. U predvečerje 21. aprila ustaše su pobile 640 žena, a dan kasnije, po kiši, stotine njih je krenulo u poslednji juriš, izletevši iz baraka i zaletevši se ka istočnoj kapiji logora. Po legendi, jedan kozarački div koji se zvao Mile Ristić uspeo je da se popne na stražarsku kulu, otme ustaši mitraljez i omogući delu logoraša da pobegnu”, naveo je Vučić.

On je istakao da je samo 111 zatočenika uspelo da preživi prvi proboj, dok je u drugom tek njih 11 uspelo da se spase. „U tom poslednjem činu stradali su ipak slobodni ljudi, oni koji su odlučili da budu slobodni. U žici, u logoru, u samoj smrti. I to je osnovna pouka njihovog čina. Da sloboda ne može ni da se da, ni da se uzme. Da je ona odluka svakog pojedinca”, zaključio je predsednik Vučić.

Kako je najavio, u Donjoj Gradini i Beogradu biće izgrađeni veličanstveni memorijalni centri, čije će podizanje najvećim delom finansirati Srbija. On je dodao da je verovao da će ta ideja naići na ogroman entuzijazam ministara Vlade Srbije, ali da se to nije dogodilo. „Prolazili su dani i uvek bi bio neki problem. Ili lokacija ili ne znam šta sve. Lično ću preuzeti brigu o tome i obećavam da će već sledeće godine na ovom istom mestu moći da se vidi ogroman napredak u svemu što činimo. Kao u Jerusalim kada odete, prvo odete u Jad Vašem, pa se onda sastajete sa izraelskim političarima. Tako će biti i u Beogradu”, istakao je Vučić i naglasio da će Srbija uvek biti tu za Republiku Srpsku.

Poručio je da Srbi ne mrze nikoga, ali da mnogo vole svoju otadžbinu: „Volimo sve druge, ali najviše svoj narod. Hoću vama u Republici Srpskoj da kažem da su krenuli na Srbiju da ne bi bilo nikoga uz Republiku Srpsku, da ne bi bilo nikoga uz naš narod na Kosovu i Metohiji. A sada je otpor tome sve veći. Gotovo je sa njihovim revolucijama i otimanjem Srbije od njenih građana i od njenog naroda.”

Kako je rekao, Srbija i Republika Srpska napadnute su i spolja i iznutra, ali su Srbi odlučili da budu slobodni i da to pravo niko ne može da im oduzme, da nikome neće dozvoliti da im ruši državu, niti će im takav pokušaj zaboraviti ni oprostiti. Vučić je naveo da je napadnuto sve ono što smo mislili da su naše vrednosti, naša sve bolja ekonomija i to što smo se drznuli da sami donosimo odluke, da budemo nezavisni, da poštujemo sebe, svoju istoriju i svoje žrtve.

„I svaki put na ovom mestu u Donjoj Gradini pitali smo se jednu stvar – možemo li mi da oprostimo, a da zaboravimo ne možemo i ne smemo. U stvari, oni nama ne mogu da oproste sve ono što su nam činili. Oni nama ne mogu da oproste Jasenovac, Jadovno, Prebilovce. Oni nama nikada neće oprostiti to što su te jame živi svedoci onoga što su činili protiv jednog naroda. Kao što nam ovi sa Zapada nikada neće oprostiti to što su pokušali da nam bombardovanjem, agresijom na Srbiju otmu Kosovo i Metohiju”, rekao je Vučić, dodavši da je, kad god je išao u Brisel i ostale evropske metropole, očekivao izvinjenje i priznanje da je Srbiji nešto oduzeto protivpravno bez odluke SB UN, ali da se to nije desilo. „Mi ćemo i dalje biti žrtve njihovih loših odluka kojih se nikada neće odreći, jer veliki ne greše, zato tamo neki mali Srbi moraju da budu odgovorni za sve”, ukazao je Vučić.

On je dodao da velike sile nisu mogle da oproste ni to kada je Srbija krenula da se razvija i kada je posle mnogo godina propadanja postajala ekonomski jača i vojno snažnija, već su počele da podržavaju saveze Albanije i Hrvatske sa tzv. Kosovom, koje čak i četiri zemlje NATO-a ne priznaju. Nikada neće oprostiti ni to što Srbin ne da da mu drugi bira vlast i ne prihvata poruke ni iz Brisela, Vašingtona, ni Londona ko treba da vodi računa o srpskim interesima, zaključio je predsednik Aleksandar Vučić.

Govoreći na skupu povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da stratište u Donjoj Gradini „govori samo od sebe šta se tu desilo, bez obzira na mnoga osporavanja i mnoge želje da se po drugi put ubiju oni koji su tu sistematski ubijani”.

On je naveo da su čitava Krajina, Lika, Kordun, Banija i Hercegovina „prepune jauka koji su poslati u budućnost, da svedoče o tome da u ovom svetu postoje monstrumi, koji su hteli da ubiju čitav jedan narod, dodajući da su svi svedoci da je to nemoguće”.

Podsetio je da je u Donjoj Gradini ubijeno 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, kao i 127.000 antifašista, koji su većinom bili Srbi.

„Zato su Jasenovac i Donja Gradina simbol stradanja. Sva revizija ne može da to opovrgne. Potvrda počinjenih zločina vidi se i u izraelskom muzeju Jad Vašem, gde je zapisano za sva vremena da je u Jasenovcu ubijeno 500.000 ljudi”, naglasio je Dodik.

On je rekao da je odrastao na pričama o Jasenovcu i Kozari, da nikada nije razvio mržnju, ali da nikada neće oprostiti. „Danas, zahvaljujući predsedniku Vučiću, mi uporno obeležavamo naše zajedničke datume i najčešće su to datumi naših stradanja. Mi smo narod koji iz stradanja nalazi razlog za postojanje”, rekao je Dodik, poručivši da je za Republiku Srpsku Srbija svetinja i da u Srpskoj „ne kriju činjenicu da pripadaju velikom srpskom narodu, koji zaslužuje da ima jedinstvenu državu, jedinstvenu veru, da se suprotstavi svakom ko pokuša da razbije njegovu pravoslavnu crkvu”.

„Moramo da budemo zajedno sa našim prijateljima Jevrejima u odbrani njihove slobode i njihove države. Danas moramo da pošaljemo podršku Izraelu i jevrejskom narodu, podršku za istrajavanje u njihovoj borbi za državu i naciju. I Srbi moraju o tome nešto da nauče”, kazao je Dodik i izrazio uverenje da će zajedno sa predsednikom Vučićem uspeti da sledeće godine dođe do pomaka u izgradnji memorijalnog centra u Donjoj Gradini.

„Ukoliko ova generacija nas koji rukovodimo Republikom Srpskom i Republikom Srbijom to ne uradi, ne verujem da će druga to uraditi”, zaključio je Milorad Dodik.

Grajf: Ponovo se uzdižu ideologije koje su već jednom uništile svet

Izraelski istoričar i stručnjak za istraživanje Holokausta Gideon Grajf izjavio je juče u Donjoj Gradini da nas istorija uči šta treba da radimo, a šta ne, ako ne želimo da ponovimo greške iz prošlosti. „Crni dani iz perioda od 1941. do 1945. godine nikada ne bi smeli da se ponove”, rekao je Grajf.

On je dodao da je režim u NDH proizvodio samo stradanje, patnju, mučenje, ponižavanje i smrt. Grajf je istakao da se ideologije koje su, kako je naveo, jednom uništile svet i čovečanstvo ponovo uzdižu - neofašizam, neonacizam, neoustašizam i da novi oblici zla nastavljaju da ugrožavaju našu slobodu, ljudska prava i samodostojanstvo čovečanstva. „To je opasnost koja nam preti iz mračne prošlosti i sa njom se moramo boriti svakom rečju i svakim delom”, naglasio je Gideon Grajf.

Venci, parastos i molitve

Obeležavanje Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini počelo je polaganjem venaca na grobnom polju „Topole”. Vence su položili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i delegacija Srbije, kao i delegacija Republike Srpske na čelu sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.

Vence su položili i preživeli logoraši iz Jasenovca, kao i predstavnici jevrejskih zajednica iz Republike Srpske i Republike Srbije i udruženja Roma iz Republike Srpske i Srbije. Ruže su položili predstavnici diplomatskog kora, gradova i opština.

Parastos žrtvama NDH služio je vladika banjalučki Jefrem, a pomenu su prisustvovali preživeli jasenovački logoraši, ministri Srbije, Republike Srpske i Saveta ministara BiH, predstavnici diplomatskog kora, gradova i opština, jevrejskih zajednica i udruženja Roma iz Republike Srpske i Srbije, kao i veliki broj građana.

Potom su na platou pored grobnog polja „Topole” molitvu za stradale održali rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel i romski aktivista iz Srbije Dragoljub Acković. Rabin Asiel pročitao je molitvu za sve nacističke žrtve tokom Drugog svetskog rata, nakon čega je naveo da „Jevreje danas optužuju za aparthejd, da su genocidni, a slične optužbe trpe Srbi u Republici Srpskoj i Srbiji”.

Acković se pre molitve na romskom jeziku obratio prisutnima: „Braćo i sestre, molim vas da podržite inicijativu Romske unije da se u Evropskom parlamentu i Ujedinjenim nacijama usvoji rezolucija o samoodređenju Roma u Drugom svetskom ratu.”

Hercog: Ostaje nam obaveza da nosimo baklju sećanja

Ambasadorka Izraela u BiH Galit Peleg pročitala je u Donjoj Gradini pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga, u kojem se podseća da se ove godine navršava osam decenija od kraja Holokausta i Drugog svetskog rata. „Dok generacija preživelih odlazi, ostaje nam obaveza da nosimo baklju sećanja. Memorijalni događaji obezbeđuju da užasi tih mračnih dana ostanu urezani u našoj kolektivnoj svesti i zahvalan sam što imam priliku da budem deo toga”, navodi se u pismu, uz poruku da je neophodno da svi nastave da govore i osuđuju demonizaciju drugih, naročito danas, kada se antisemitizam i drugi oblici neosnovane mržnje šire.

On je u svom pismu podsetio da su nacisti masakrirali Jevreje, Srbe i Rome samo zbog toga što postoje. „Mesta smrti i razaranja razbacana širom Evrope, uključujući i stratište Donju Gradinu, predstavljaju kulminaciju onoga što se dešava kada dobri ljudi, ljudi od savesti, odluče da ćute pred zlom. Svi mi, potomci brutalno ubijenih, povezani smo zajedničkom tugom u zavetu bola”, istakao je, između ostalog, predsednik Hercog.

Ambasadorka Izraela je predsedniku RS Miloradu Dodiku uputila zahvalnost zbog toga što u izazovnim vremenima šalje poruke protiv semitizma, terora i uništavanja. „Želim da iskoristim priliku da pozovem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsedavajuću Predsedništva BiH Željku Cvijanović i predsednika Dodika da još jednom apeluju na oslobađanje 59 talaca u Gazi, među kojima je i jedan Srbin-Izraelac”, poručila je Galit Peleg.

Milica Đurđević Stamenkovski: Čuvanje istine je moralna dužnost

Tamo gde su naši gradovi pod zemljom treba da gradimo tvrđave sećanja. Na mestu gde su nesaglediva patnja i bol ostavili duboke rane sećamo se i odajemo poštu svim nevinim žrtvama koje su stradale u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, žrtvama koje su ovde mučki ubijene, koje su ostavile svoje porodice, svoje korene i svedočile nečovečnosti koja nije imala i neće imati opravdanja”, rekla je Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je skupu u Donjoj Gradini prisustvovala kao izaslanik predsednika Vlade Srbije.

Ona je dodala da se, pamteći stradanja, ne sećamo samo brojeva već svakog čoveka, svakog života koji je izgubljen na tom mestu, svakog deteta koje je bilo odvojeno od majke, kao i svih porodica kojima je prekinuta loza. „Među tim žrtvama bili su Srbi, Jevreji, Romi, antifašisti, i svi oni koji su bili drugačiji u očima bezumne ideologije koja je ovde oduzela živote”, poručila je ministarka Đurđević Stamenkovski, naglasivši da sećanje na Jasenovac nije samo istorijski čin već mora biti i moralna dužnost svih nas, da čuvamo istinu, da se borimo protiv zaborava i zalažemo za mir, toleranciju i ljudska prava.