Skupštinska „rampa”

Sve i da Srbija već sutra nekako preskoči holandsku „rampu”, teško da bi mogla da bude kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, pored rešavanja „haškog problema”, iz Brisela zahtevaju i neophodne reforme koje oni i te kako mere i evropskim standardima prihvaćenim u domaćem zakonodavstvu, s čime se Srbija ne može podičiti u ovom trenutku.

Svi naši dosadašnji planovi o usaglašavanju zakonodavstva sa evropskim propisima ostajali su mrtvo slovo na papiru. U ovoj godini srpski parlament usvojio je samo petinu predviđenih propisa. Tačnije, od 51 planiranog akta iz akcionog plana za usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravom EU za 2008. godinu doneto je – samo devet zakona. Poređenja radi, crnogorski „proevropski zakonski paket” istovremeno teži barem deset puta više. Da i ne spominjemo Sloveniju. Slovenačka skupština, u vreme približavanja ove zemlje Uniji, dnevno je usvajala čak i po stotinu propisa sa evropskim predznakom. To je bilo moguće zbog toga što je u Sloveniji, kako je svojevremeno objašnjavao Slovenac Marko Slokar, savetnik u srpskoj kancelariji za evropske integracije, postojao politički konsenzus svih stranaka da propisi koji krče put Slovenije ka Briselu imaju prvenstvo nad drugim aktima „lokalne prirode”.

Iako se sve naše parlamentarne stranke, na rečima, zalažu za evropski put Srbije, takvog istinskog konsenzusa za Evropu kod nas, ipak, nema. U praksi, poslanicima su preče međupartijske svađe od toga kakvu će ocenu Srbija da dobije iz Evrope. Preče su i od mišljenja građana, koji, inače, u velikoj većini, žele članstvo u EU (što pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja rađena od 2000. naovamo).

Jesenas nisu vredela ni upozorenja, naročito upućivana iz vlade, da će nam skupštinska „rampa” za evropske zakone, među kojima su bili čak i oni važni za ukidanje viza, doneti veliku štetu u, tada predstojećem, Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.

Krajem oktobra, na jedvite jade, sedam usvojenih takozvanih proevropskih zakona nije, nažalost, uspelo da popravi imidž Srbije u očima te komisije. Ocena evropskih eksperata, obelodanjena u prvoj sedmici novembra, bila je da je srpska skupština „usko grlo” integracije, jer u njoj često dominiraju politički stavovi i duge debate o nevažnim temama, što dovodi do usporavanja u usvajanju zakona.

Da bi ovu poruku trebalo vrlo ozbiljno shvatiti svedoči i kasnija izjava Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, koja je u našoj javnosti prilično nezapaženo prošla. Ren je tada rekao da Srbija može u sledećoj godini do kandidature za članstvo u EU ako ispuni preostale uslove – ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom i „sprovede neophodne reforme”.

Uz ovo, naši poslanici bi trebalo bolje da čuju i uverenje nekih ovdašnjih evropskih poslenika. Oni smatraju da u 2009. godini sledi, kako bi u samoj Uniji bila obezbeđena podrška procesu proširenja, „rigorozna provera” ispunjavanja uslova za dalju integraciju u EU.