Misija svete braće

U sudaru „rasa i plemena” Avari i Sloveni umalo da 626. godine Persijancima zauzmu Konstantinopolj. Skoro ceo Balkan bio je tada u vlasti varvara. Jedan misionar Vizantije našao se tada među paganima Slovenima, čiji je žrec hteo da zakolje srnu za kojom je cvileći pristiglo srnče. Odluka plemena Slovena bila je: „Perunu danas nije neophodna žrtva, ali je ovom lanetu potrebna majka.” Vizantinac u misiji zapisao je: „Ovaj narod ima dušu.” Skoro dva veka od cara Iraklija (610–641) želeli su lukavim „mamcem” da Slovene preko vere pokore.

Tek u 9. veku, Sveta braća Ćirilo i Metodije, sinovi Lava i Marije, rođeni u dvojezičnom Solunu, drugom gradu slavne hrišćanske Vizantije, po završenoj nižoj, odlaze na visoku školu u Konstantinov grad, na školovanje kod čuvenog Lava Solunjanina i Fotija, potonjeg patrijarha Vaseljene, gde će i sam Konstantin (Ćirilo) postati đakon i profesor.

Godine 855, u ratu s Arabljanima, Konstantina (Ćirila) Filozofa i brata mu Metodija kao delegaciju Vizantija je poslala na razmenu zarobljenika. U disputu o veri: Muslimanski vođi pitali Kirila: /Kakva bi to lica tri u Bogu bila? /Ako je Bog jedan, otkuda tri lica /Naš je Bog jedini, vaša su trojica! /Odgovara Kiril: nije tako, nije. /No ko sjajno sunce što u podne grije, /Pa svetlost, toplotu, i krug svoj imade, /To je bleda slika božanske Trijade. /Tri božanska lica a jedna suština /Kroz Hrista je ova javljena istina. /Nikad smotan čovek ovo ne dokuči. /Ovo sam Bog javi, ovo Crkva uči. (Episkop Nikolaj, Prolog, knj. 7, maj 11/24, str 366/7)

U drugoj misiji u Hazariji sveta braća su išla u Južnu Rusiju (Krim) kaganu i plemstvu. U diskusiji s jevrejskim i muslimanskim predstavnicima opet su trijumfovali krstivši vladara Hazarije s brojnim slovenskim življem, pronašavši i mošti Svetog Klimenta, episkopa Rima, postradalog 101. godine u gonjenju cara Trajana.

Uskoro je u Carigrad došlo pismo moravskog kneza Rastislava, koji moli cara Mihaila Trećeg da mu pošalje ljude koji će na narodnom slovenskom (a ne nemačkom) jeziku naučiti njegov narod Hristovoj veri. Spremivši se za slovensku misiju Ćirilo je sastavio azbuku od 38 slova (glagoljicu) i preveo delove Svetog pisma na slovenski jezik. S bratom Metodijem krenuo je 863. godine iz Carigrada u Moravsku.

Misija Svete braće s učenicima Gorazdom, Naumom, Klimentom, Savom i drugima, postigla je kolosalne uspehe. Zbog tužbi nemačkih sveštenika, episkop (papa) Nikola zove ih u Rim. Preko Venecije, putujući s „trojezičnjacima”, noseći mošti Sv. Klimenta, trijumfalno stižu, a dočekuje ih papa Adrijan Drugi (Nikola je preminuo). Episkop Rima blagoslovio je i osveštao njihove knjige i slovensku službu.

Od silnih napora, primivši monaški postrig, Konstantin (Ćirilo) preminuo je 869. godine i sahranjen je u grčkoj crkvi Sv. Klimenta. Pred smrt je molio brata Metodija da se ne vraća u manastir Olimp u Aziji, gde je bio 10 godina pre duhovno-diplomatskih misija, već da ide među Slovene. Metodije stiže u Panoniju kod kneza Kocelja, a od njega se vraća u Rim s molbom da ga papa hirotoniše za episkopa.

Metodije je postavljen za arhiepiskopa za Panoniju i Moravsku, svim Slovenima (to je bio nastavak uništene Sirmijumske arhiepiskopije). Punim zamahom u misionarskom radu, krštavajući još nekrštene Slovene, uz gradnju hramova i prepise knjiga, arhiepiskop Metodije sa sveštenstvom pribavljao je ogromne uspeha za crkvu Hristovu. To je izazvalo mržnju vikarnog mu latinskog biskupa (episkopa) Vihinga s nemačkim sveštenstvom kod nesposobnog kneza Svetopluka.

Zbog stalnih tužbi, Metodije 880. godine ide u Rim da se opravda od kleveta. A 882. odlazi i u Carigrad, caru Vasiliju Makedoncu. Tamo ostavlja svoja dva učenika s knjigama i uz pohvalu se vraća u svoju arhiepiskopiju, gde je preživljavao mnoge nevolje, pa je oko dve i po godine proveo i u tamnici, uprkos mnogim protestima pape da bude oslobođen. Smrt ga je „izbavila” 885. godine. Njegovi učenici splavom su prešli Dunav ka Bugarskom carstvu, čiji se vladar Boris krstio 864. godine, a kum mu je bio car Vizantije Mihailo Treći. U to vreme Srbijom je vladao knez Mutimir (860–890), a krštenje Srba dovršeno je 879. godine.

Aleksandar Sredojević,

sveštenik