Roboti idu u rat

Humanoidni roboti, kao i svaka napredna tehnologija, definitivno će biti korišćeni u vojne svrhe. Već vidimo dronove i autonomne sisteme koji se koriste u vojnim operacijama na Istoku i u Ukrajini.

Borbeni humanoidni roboti će se definitivno pojaviti u savremenom ratovanju, uverava stručnjak za finansije i tehnologiju Pavlo Dukač. Čovečanstvo neće moći da odoli isprobavanju ovog scenarija, toliko popularnog u kulturi, ali kakve će biti posledice zavisi od mnogih faktora...

Većina vojnih robota danas se koristi za izviđanje, deminiranje, ali i transport ljudi, opreme i namirnica. Kako raste broj robota u vojskama širom sveta, tako raste i njihova uloga i primena.

Ono što je juče bila naučna fantastika danas se već pomalja kao realnost.

Može se samo zamisliti kako će izgledati borbeni robot budućnosti... I koliko su razni “terminatori” i robokapi” bili slični modelu onoga što se već planira i stvara.

Mogućnost sukoba povezanog sa širokim uvođenjem humanoidnih robota stručnjaci razmatraju u istoj meri kao i diskusije o rizicima veštačke inteligencije.

Ratovi počinju zbog ljudskih odluka, političkih ambicija, ekonomskih interesa ili ideoloških razlika. Posedovanje tehnologije oživljava potisnute nezadovoljstva i uliva poverenje u pobednički ishod. Sposobnost da se poveća proizvodnja oružja koje je ispred konkurentskih sredstava za uništenje postaje katalizator sukoba. Čovečanstvo je izmislilo međunarodno pravo i organizacije sa pretencioznim skraćenicama koje je trebalo da obezbede njegove postulate. Neke su uspeli da obuzdaju, neke nisu. Isto će se desiti i sa robotima, napredak se ne može zaustaviti.

Ideja da će ljudi prestati da ginu u ratovima jer će ih zameniti roboti toliko dugo je rasprostranjena u društvima da čovečanstvo jednostavno neće stati dok ne testira ovu teoriju u praksi. U stvari, deo vojnih operacija (protivvazdušna odbrana, elektronsko ratovanje, izviđanje svemira) biće u potpunosti dat robotima zbog njihovog nedostatka čisto ljudskih „mana“ – potrebe za snom, umora, nepažnje itd.

Ratove često izaziva ne samo tehnologija, već i ljudske ambicije, ideologije ili borba za resurse. Humanoidni roboti sami po sebi ne „žele“ rat, ali njihova upotreba može pogoršati postojeće tenzije ako se doživljavaju kao pretnja ili sredstvo suzbijanja.

Može se pretpostaviti da je za veštačku inteligenciju i robote realno stvoriti neku vrstu sistema globalnih sporazuma, sličnih onima koji regulišu nuklearno ili hemijsko oružje. Ali UN su takođe stvorene da bi sprečile ratove,  ali u tome teško uspevaju, gotovo nikako.

Nove tehnologije su se neizbežno koristile za suzbijanje i izmirivanje starih računa, nikakve reči neće sprečiti ljude da vojno koriste veštačku inteligenciju i robote. Ako roboti-psi već trče po uništenim gradovima istočne Ukrajine, a u vazduhu se koriste grupe dronova koji mogu da razlikuju ciljeve, zašto bi onda ove tehnologije bile ograničene bilo kakvim sporazumima?

Drugim rečima, humanoidni roboti nisu uzroci, već sredstva u ratovima koje su započeli ljudi. Jasno je u kom pravcu sve ide a i da su oni novi ulozi u željenim pobedama.