Kako je propuštena prilika da Sombor dobije univerzitet

Dr Gojko Mišković (SoInfo) piše da su pripreme za osnivanje medicinskog fakulteta u Somboru 1965. godine obustavljene zbog drastično skresanog budžeta Sombora, „koji je bio garant ove zamisli”. U to vreme bio sam zaposlen u Opštoj bolnici u Somboru i radio na Zaraznom odeljenju, koje je vodio dr Đorđe Lazić. Tada je iz Sarajeva stiglo obaveštenje da se osnivaju postdiplomske studije kojima rukovodi akademik Pavel Štern i dr Lazić, upravnik bolnice, predložio je da pohađam te studije, jer, „stečeno iskustvo će omogućiti da rukovodiš osnivanjem pretkliničkih predmeta, ja ću osnivati klinička odeljenja”. Kad sam odbranio magistarski rad i vratio se u Sombor, dr Lazić je odustao od osnivanja fakulteta. Prešao sam u Sarajevo i postao asistent na Medicinskom fakultetu.

Kasnije sam imao priliku da učestvujem u formiranju dva medicinska fakulteta – u Tuzli (1976) i Banjaluci (1978). Vodeći medicinski stručnjaci iz Tuzle, predvođeni dr Ibrom Pašićem, procenili su da bi medicinski fakultet znatno podstakao razvoj zdravstva, ali Medicinski fakultet u Sarajevu nije odobrio njegovo osnivanje. Vlada BiH je poručila Tuzlacima da neće finansirati osnivanje, ali će fakultetu davati sredstva prema broju upisanih studenata, po principu koji važi za ostale fakultete. Opština Tuzla preuzela je ulogu osnivača, ustupila je polovinu velike zgrade zavoda za zapošljavanje, poklonila fakultetu automobil, obezbedila veoma skroman novčani prilog, a medicinski centar je pomagao fakultetu. Iz Sarajeva smo nas četiri profesora prešli u Tuzlu. Iste godine organizovao sam dvogodišnje poslediplomske studije koje je u svakoj generaciji pohađalo 25 lekara. Brojni predavači iz zemlje (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Novi Sad, Split) i inostranstva (oko 40 iz Evrope, Amerike i Japana, a među njima i moj prijatelj nobelovac i predsednik odbora za dodelu Nobelove nagrade iz Stokholma, Ulf Svante von Euler) držali su predavanja i laboratorijske vežbe. Slično je urađeno pri osnivanju Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

Ako se baci pogled na kvalitet zdravstva i naučno istraživanje koje se publikuje u odabranim medicinskim časopisima, registruje ih Medline, uočavaju se napredak i domet medicinskih fakulteta. U 1975. godini iz Tuzle su publikovana četiri članka, a iz Banjaluke, Mostara i Sombora po jedan. U 2024. godini iz Tuzle je publikovano 90, Banjaluke 189, Mostara 133 i Sombora osam članaka. Sombor je tako ostao na nivou od pre 49 godina.

Da je u Somboru 1965. godine osnovan medicinski fakultet, ovaj grad ne bi za 20 godina izgubio 25.000 stanovnika, nego bi donekle ličio na Banjaluku. Univerzitet u Banjaluci je posle raspada Jugoslavije preuzeo sve vojne zgrade (tamo je pre rata bio veliki armijski artiljerijski centar) i u njih su useljeni razni fakulteti. U Somboru propadaju vojne i neke opštinske zgrade, a u Novom Sadu se troši ogroman novac da se izgrade prostori za novoosnovane fakultete.

Pre 12 godina predlagao sam gradu kako da priđemo osnivanju novih fakulteta i preuzmemo neiskorišćene vojne i druge prostore, ali su moji predlozi, elaborati i projekti redovno odlazili ad akta. Sombor će i dalje gubiti stanovnike, mada ima niz neiskorišćenih pogodnosti – prostor za fakultete i rektorat, jeftine kuće za iznajmljivanje smeštaja za studente i nastavnike, dobar studentski dom, miran i lep ambijent za kreativne mentalne i istraživačke aktivnosti. Trenutno je u njemu samo Pedagoški fakultet.

Autor ovog teksta snosi deo krivice jer nije ubedio svog mentora da svojevremeno krenemo u osnivanje fakulteta. To bi istovremeno bio važan korak za otvaranje univerziteta u Somboru.

Akademik Rajko Igić,

Sombor