Gore od lošeg

„Situacija je teška, ali se pogoršava”, glasio je ciničan komentar upotrebljavan tokom devedesetih godina prošlog veka za opisivanje naših prilika. Iz arhive sećanja ga izvlačim povodom najnovije vesti koja dolazi iz Amerike – da njena ekonomija tone u sve dublju recesiju i da je ekonomska kriza mnogo teža nego što je izgledalo, što znači da će u celokupnoj svetskoj ekonomiji, pa prema tome i u svakoj nacionalnoj, prilike biti mnogo gore pre nego što – u nekom momentu koji je iz ove perspektive teško prognozirati – stvari krenu nabolje.

Simptoma da je finansijsko urušavanje koje je počelo u poslednjem ovogodišnjem kvartalu preraslo u planetarnu epidemiju ima na pretek. Prekjuče, iz Japana je stigla vest da je glavna perjanica tamošnje ekonomije, simbol njene moći i rekorder japanskog izvoza, „Tojota”, evidentirala prvi operativni gubitak od svog osnivanja, 1937. godine. Ukupan japanski izvoz prošlog meseca srozao se za čak 27 odsto. Nije teško zamisliti šta to znači za zemlju koja je svoj posleratni prosperitet izgradila i danas ga održava upravo na agresivnom izvozu.

U sličnoj situaciji našli su se i „azijski tigrovi”, nacije koje su se na svetskoj ekonomskoj sceni afirmisale upravo razvojnim modelom u čijim je osnovama izvoz jeftino a kvalitetno proizvedene robe. Talas, koji ih je uzdigao sada se naglo povlači, ostavljajući iza sebe zatvorene fabrike i otpuštene radnike.

Na sceni su sada finansijski stimulansi – intervencije iz državnih budžeta, to jest upumpavanje para – stotine milijardi u vodećim ekonomijama (SAD, Japan, Kina), ili desetine u onima čije su mogućnosti skromnije ili gde se procenjuje da ovo nije baš sasvim adekvatan lek (Nemačka, na primer). Koliko će ovaj „doping” biti delotvoran ostaje da se nagađa, ali obeshrabruju prvi podaci o tome da su prve svote pomoći – koje su za spasavanje od svojih država dobile velike banke – već proćerdane.

Božić, najveći hrišćanski praznik, ali na Zapadu i svetkovina neobuzdanog trošenja, upravo je počeo, ali u mnogo drugačijem raspoloženju nego lane. Manje se troši, a više se strepi. U tom pogledu karakteristična je još jedna vest iz Amerike: tamo je upravo prestala da radi poslednja fabrika koja je proizvodila automobile koji su bili simbol, koliko finansijske moći onih koji su ih kupovali, toliko, zbog svojih gabarita i potrošnje, i energetske raskalašnosti. Dakle, ako i požele da od sada kupe džip, Amerikanci će morati da kupe uvozni.

„Japan ne može da izbegne cunami svetske recesije”, slikovito je objasnio situaciju japanski premijer Taro Aso, napominjući „da može da pokuša da pronađe izlaz”. Šta u tom pogledu možemo da kažemo za Srbiju? Ništa drugo nego što i za ostale: vanredna situacija zahteva vanredne napore i vanredna rešenja. Ali prvo treba da se složimo oko toga da su prilike zaista vanredne.