Uzrok sučeljavanja interesi, a ne ideologija

Izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da je posle raspada Sovjetskog Saveza postalo jasno da u osnovi svih suprotstavljanja sa zapadnim zemljama ne stoje problemi ideološke prirode nego geopolitički interesi privukla je pažnju u ruskim medijima, ali ne i iznenađenje. Time je ruski predsednik potvrdio ono što je u vrhovima vlasti i delu javnosti uglavnom bilo poznato. Takva izjava u ovom trenutku dobija na značaju i aktuelnosti kada se Moskvi postavljaju ultimatumi, kada se preti zavođenjem novih sankcija i kada se američke rakete ,,patriot” preko Nemačke upućuju u Ukrajinu.

„Zapad vodi rat punih razmera u pokušaju da uništi omraženu istorijsku anomaliju i otvoreno se govori o militarizaciji Evrope. Mi to ne možemo samo da gledamo skrštenih ruku”, kaže Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije.

A prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Zapad nastoji da demonizuje Rusiju kako bi opravdao svoje postupke prema njoj. Uz sve to, u Moskvi se podvlači da Rusija, prema rečima Putina, ne namerava da ratuje protiv Zapada.

Jedno vreme, u ranijem sovjetskom periodu, a zatim i u Rusiji, bilo je mišljenja da je ideološka komponenta glavni razlog sučeljavanja Moskve sa Zapadom. Sa jedne strane, komunistički režim, koji su mnogi doživljavali kao tiraniju, a s druge takozvani demokratski svet na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Putin je priznao da je i sam polazio od toga da su problemi u odnosima između Sovjetskog Saveza i zapadnih zemalja bili pre svega ideološke prirode. Sada nema komunističkog režima, kaže predsednik RF, a odnos zapadnih zemalja prema državnim, strateškim interesima Ruske Federacije ostao je isti. „Čak i kada sam postao predsednik, nisam sve odmah shvatio”, konstatuje Putin.

On ističe da je Moskva poslednjih godina mnogo toga predlagala partnerima na Zapadu u oblasti strateškog ofanzivnog naoružanja, protivraketne odbrane i drugim domenima, ali ništa od toga nije prihvaćeno. Jasno je, kaže Putin, da dok se Rusija ne predstavi kao samostalna, suverena država sposobna da brani svoju budućnost, niko je neće uzimati ozbiljno.

Namere Zapada da Rusku Imperiju, pa zatim Sovjetski Savez, a danas Rusiju, treba obuzdati, ućutkati, neutralisati, a ako je moguće i uništiti ili je bar onemogućiti da bude ozbiljan igrač na međunarodnoj sceni, prikriveno ili otvoreno su ispoljavane tokom čitave istorije. Ruske političke ličnosti i mediji povremeno navode mnoge činjenice koje svedoče o pravim namerama zapadnih centara moći u odnosu na Moskvu.

Pre više godina, ruski naučnik i publicista V. Ašurov naveo je kratak sadržaj izlaganja bivšeg američkog predsednika Bila Klintona na tajnom savetovanju načelnika Generalštaba u Vašingtonu 24. oktobra 1995 godine. Po verziji Ašurova, Klinton je rekao da je politika zapadnih saveznika u odnosu na Moskvu bila usmerena na odstranjivanje jedne od najsnažnijih država sveta. Izbacili smo iz rata za svetsku prevlast državu koja je predstavljala osnovnu konkurenciju Amerike.

„Narednih godina Zapadu predstoji da postigne razbijanje Rusije na sitne države putem međuregionalnih ratova, sličnih onima koje smo vodili u Jugoslaviji i uspostavljanje nama pogodnog režima u republikama koje su se otrgle od Rusije”, navodno je rekao Klinton.

Slične izjave mogle su se čuti i od nekih drugih zapadnih političara.

Gotovo šokantno deluje tvrdnja ruskog pisca Valentina Mihailova Falina, koji je u jednoj od svojih knjiga otkrio strogo čuvanu tajnu još iz vremena Drugog svetskog rata. On kaže da je britanski premijer Vinston Čerčil u martu 1945. godine dao nalog da se razmotri mogućnost realizacije operacije koja je nazvana ,,Nezamislivo”. Njome je, navodno, bilo zamišljeno da zapadni saveznici, posle kapitulacije Nemačke, napadnu sovjetsku armiju. U tu borbu uključili bi i jednu krupnu armijsku grupu nemačkog Vermahta, odmornu i spremnu za borbu, koja se nalazila u Danskoj i koja uopšte nije učestvovala u završnim operacijama. Ova sumanuta zamisao nije prihvaćena zbog mogućeg protivljenja javnosti.

Prema tvrđenju ruskih politikologa, još je Josif Visarionovič Staljin svojevremeno govorio da će Zapad ratovati protiv Rusije bez obzira na to kakvo je njeno društveno uređenje i ko rukovodi državom – komunisti, atesti ili monarhisti. Svakojaki pritisci i napadi na Moskvu traju još od stvaranja ruske države koja je oduvek bila kost u grlu zapadnim centrima moći. Menjaju se samo forme, načini, argumenti i povodi. Suština i ciljevi ostaju isti. A posle raspada Sovjetskog Saveza, raspuštanja Varšavskog ugovora i ujedinjenja Nemačke, zapadni stratezi procenili su da je došlo vreme za konačan obračun sa Rusijom.

Putin je ovih dana izjavio da je Zapad stvorio od Ukrajine ,,antirusiju”. Jer, kako je objasnio, zapadne zemlje prosto ne mogu da podnesu da postoji jedna tako velika zemlja (Rusija) sa ogromnom teritorijom i velikim prirodnim bogatstvom u kojoj žive ljudi koji nikada neće pristati da se ponašaju po tuđim uputstvima.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga iz Moskve